Како су закаснили сви српски селектори

Дејан Кондић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Агенције

БЕОГРАД – Вијест да Вељко Пауновић преузима репрезентацију Србије обрадовала је све фудбалске посленике у Србији и Републици Српској.

Човјек који је на Новом Зеланду са својим "орлићима" прије десет година покорио планету има акламативну подршку, али...Увијек у српском фудбалу постоји оно "али".

Гледајући период од распада "велике" Југославије национални капитени готово по правилу на клупу националног тима, како год се држава звала, стизали су са закашњењем. Конкретно у случају Вељка Пауновића, Савез је са његовим именовањем закаснио пуних десет година.

Наиме, када је Дик Адвокат (и он је био далеко од зенита у моменту доласка на клупу Србије - у 66. години) у новембру 2015. године напустио селекторску функцију логика је налагала да се све учини да га замијени Пауновић, али на клупу "орлова" дошао је Радован Ћурчић којем је тада главна референца била пласман на ЕП са У21 репрезентацијом Србије.

Међутим, да се вратимо у деведесете, на почетке репрезентације СР Југославије. Први кормилар, послије санкција, новог "плавог" тима био је прослављени голгетер Слободан Сантрач иако је у том моменту идеално рјешење за клупу националне селекције био Љупко Петровић, који је 1991. са Црвеном звездом постао шампион Европе. Љупко никад није ни добио шансу да води репрезентацију. Умјесто њега, популарни Сани је играчки најквалитетнији тим "плавих" само "извео" из групе на Мундијалу у Француској 1998, гдје је на првој препреци заустављен од Холандије.

Сантрача је замијенио Милан Живадиновић, а након њега дошао је Вујадин Бошков, којем је то био посљедњи тренерски ангажман, јер је након селекторске функције отишао у пензију?! Иначе, бата Вујке је у напону стваралачке снаге са Реалом био првак и побједник Купа Шпаније, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, а почетком деведесетих са Сампдоријом је освојио "скудето", Куп Италије, Куп побједника купова... Случај Радомира Антића подсјећа на овај долазак Пауновића. Антарино именовање, можда је и синоним за сва кашњења ФСС-ових селекторских избора. Иако је одвео репрезентацију на Мундијал 2010. у Јужну Африку, Антићев тренерски зенит био је 15-20 година раније.

Славољуб Муслин је такође одвео репрезентацију на Мундијал 2018. године и неславно завршио мандат. Његово именовање "промашено је само" 20 година. Специфичан је случај и Љубише Тумбаковића. Почетком деведесетих преузео је Партизан и постао најтрофејни тренер у историји "црно-бијелих". А на клупу "орлова" дошао је отприлике пола вијека касније?! Још један у низу примјера (не)рада и чудне политике српске куће фудбала, која и овај пут, са Вељком Пауновићем, популистички покушава да угаси пожар. Хоће ли успјети, видјећемо.

Детаљи

Послије тродневних разговора Вељко Пауновић је пружио руку Бранку Радујку, генералном секретару Фудбалског савеза Србије. На селекторску функцију Пауновић ће ступити већ за који дан, пошто је прихватио да предводи "орлове" већ 13. новембра на гостовању Енглеској у Лондону. Када прођу новембарске утакмице, Пауновић и челници ФСС-а разговараће о сарадњи на дуже стазе.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.