Како Марадонина породица ратује за насљеђе

Текст је заснован на опширној анализи коју је објавио Њујорк Тајмс, о вишегодишњој правној борби за насљеђе и права на име и лик легендарног аргентинског фудбалера Дијега Марадоне.

Зову је La Casa de D105 – Божја кућа. У њој је живио Дијего Марадона. Купио ју је са само 18 година, након што је потписао први професионални уговор са Аргентинос Јуниорсом, што му је омогућило да напусти скромну кућу у сиромашној четврти Вила Фиорито, гдје је одрастао.

Данас стотине хиљада туриста долазе на адресу Ласкано 2257 у четврти Ла Патернал у Буенос Ајресу. У малој кухињи изнад стола налази се фотографија Марадоне са породицом. Поред ње је фрижидер са вином које носи његово име. На столу стоји маска са његовим ликом како би посјетиоци могли да се фотографишу „као Дијего“, сједећи за његовим столом или на кућном прагу, гдје је некада позирао прије него што је постао фудбалска икона.

Док Лионел Меси са 38 година предводи Аргентину на Мундијалу, зидови широм Буенос Ајреса и даље су прекривени муралима другог фудбалског божанства – Дијега Арманда Марадоне.

Његов први клуб, Аргентинос Јуниорс, претворен је у својеврсно светилиште. Навијачи остављају сувенире испод мурала са Марадоном у црвеном дресу, нарочито током Свјетског првенства. На бројним муралима приказан је како у рају чека Месија, док навијачи од стадиона до стадиона носе огромне заставе са његовим ликом.

Зашто Марадонин лик није свуда као Месијев

За разлику од Месија, чија слава доноси огромне приходе од спонзора, Марадонин лик готово да је нестао из великих маркетиншких кампања.

Како пише Њујорк Тајмс, разлог није мањак интересовања, већ вишегодишњи правни рат који се води на неколико континената, кроз различите судове и канцеларије за заштиту жигова, преноси  британски Експрес.

Послије Марадонине смрти његово насљеђе показало се готово једнако хаотичним као и његов живот.

Дјеца тврде да је адвокат искористио Марадонино стање

У средишту спора налази се компанија Сатвика С.А.

Неколико година прије смрти Марадона је потписао документа којима је тој компанији уступио права на своје најпознатије брендове, укључујући називе „Марадона“, „Ел 10“ и „Ла Мано де Диос“.

Компанију су водили његов дугогодишњи адвокат Матијас Морла и његов шурак.

Након Марадонине смрти, 25. новембра 2020. године, тај пословни аранжман прерастао је у вишегодишњи судски спор.

Његове кћерке Далма, Ђанина и Јана, као и синови Дијего Јуниор и Дијего Фернандо, одмах су покренули судске поступке.

Њихова основна тврдња јесте да Марадона, због нарушеног здравственог стања у вријеме потписивања уговора, није био способан да доноси тако важне одлуке.

Истовремено оптужују Морлу, човјека којем је највише вјеровао, да је искористио његову рањивост.

Сукоб је додатно продубила Марадонина сестра Клаудија Нора, која је пред судом изјавила да је Дијего права на своје брендове оставио управо сестрама, а не дјеци, чиме их је довела у директан сукоб са насљедницима.

Марадона није оставио тестамент

Марадона је преминуо послије операције мозга, не оставивши тестамент.

Његови бивши сарадници тврде да је право на кориштење његовог имена и лика желио да остави сестрама, док његова дјеца инсистирају да према аргентинском закону та права припадају искључиво њима.

Против појединих бивших сарадника води се поступак због сумње да су незаконито профитирали користећи Марадонино име.

Дјеца тврде да је управо право на кориштење његовог лика постало узрок дубоког породичног раскола.

Како је за Њујорк Тајмс рекла његова кћерка Јана Марадона:

„У суштини, одлучили су да буду против својих синоваца и синовица због новца.“

Свакодневно откривају нове производе са Марадониним именом

Сједећи у канцеларији свог адвоката – а дјеца су ангажовала неколико правних тимова – Јана Марадона је за Њујорк Тајмс говорила о осјећају очаја, љутње и невјерице.

Како каже, породица готово свакодневно открива нове производе који користе име или лик њеног оца.

На тржишту се појављују чипс, енергетска пића, вино, цигаре, лосиони послије бријања, па чак и чарапе са Марадониним именом или заштићеним знаком.

У центру цијелог спора налази се поменута компанија Сатвика, коју је 2015. године у Марадонино име основао његов адвокат и дугогодишњи сарадник Матијас Морла (Матíас Морла), човјек којег многи у Аргентини оптужују да је имао велики утицај на легендарног фудбалера током посљедњих година његовог живота.

Морла, међутим, одбацује оптужбе.

Тврди да је Марадона одувијек финансијски помагао своје сестре и да је знао да оне, након његове смрти, „не би имале достојанствен живот“.

Његову верзију догађаја подржала је и Марадонина сестра Рита, која је у кратком одговору за Тхе Неw Yорк Тимес навела да су дјеца имала „ужасан“ однос са оцем прије његове смрти.

С друге стране, Марадонин бивши менаџер и дугогодишњи пријатељ Гиљермо Копола (Гуиллермо Цóппола) има потпуно другачије мишљење.

„Морла је ушао у Дијегов живот и избацио многе људе из њега“, рекао је Копола.

Суд стао на страну Марадонине дјеце

Суд у Буенос Ајресу је у јануару ове године потврдио да су Марадонина дјеца његови законски насљедници.

Истовремено је компанији Саттвица наложено да обустави склапање нових послова и да приходе од постојећих уговора уплаћује на рачун под контролом суда.

Ипак, адвокати Марадонине дјеце тврде да се продаја наставила упркос тој одлуци, као и да вјерују да постоји велики број уговора који још нису откривени.

Марадона је био много више од фудбалера

На терену и ван њега, Марадона је представљао симбол побуне, обожавања и контроверзи као мало која спортска личност.

Све те супротности можда најбоље осликава његово легендарно издање против Енглеске на Свјетском првенству 1986. године.

Најприје је постигао гол руком, који је касније назвао „Божја рука“, а само неколико минута касније постигао је погодак који многи и данас сматрају најљепшим голом у историји фудбала.

Осам година касније његова каријера на највећој сцени практично је завршена након суспензије због допинга на Свјетском првенству.

Касније су његов углед додатно оптерећивали спорови око утврђивања очинства, наводне везе са мафијом и дугогодишња борба са зависношћу.

Ипак, за велики број Аргентинаца, посебно припадника радничке класе, управо су те људске слабости учврстиле његов култ.

Инвеститори широм свијета жељели су дио Марадонине славе

Управо због тога Марадонино име постало је изузетно привлачно инвеститорима.

Компаније из Велике Британије, Италије, Индије и Дубаија покушавале су да послују користећи његов бренд.

Њујорк Тајмс разговарао је са шест особа које тврде да посједују ексклузивне лиценце за кориштење Марадониног имена.

Сви су вјеровали да би посједовање дијела његове заоставштине могло да вриједи право богатство.

Један од најпознатијих међу њима је Стефано Чечи, власник пицерије из Напуља који је годинама био близак Марадонин пријатељ.

Послије његове смрти наставио је да потписује уговоре о лиценцирању у његово име.

Како би доказао колико су били блиски, новинарима је показао уговоре, али и кофер пун успомена из заједничког живота – укључујући и кесу у којој чува прамен Марадонине косе.

Адвокати породице тврде да је уговор накнадно измијењен како би Чечи добио много шира права него што су првобитно била предвиђена.

Његов адвокат Димитри Русо, одбацује те тврдње и истиче да је ријеч о потпуно важећем уговору.

Додаје да је пријатељство између двојице мушкараца било изузетно блиско.

Чечи има тетоваже Марадоне, кћерки је дао име МараДона, а пса назвао Дијего.

Спорови због Марадониног имена донијели милионске губитке

Бројни послови које је склапао Стефано Чечи довели су до судских спорова и великих финансијских губитака за његове пословне партнере.

Један од најпознатијих случајева догодио се 2022. године, када је један британски предузетник уложио око 200.000 долара у покретање дигиталног токена (НФТ) са Марадониним именом.

Међутим, убрзо су се појавиле друге компаније које су тврдиле да управо оне имају право на кориштење Марадониног лика, па је пројекат завршио у правним споровима.

Ни ЕА Спортс није успио да избјегне правне проблеме

Један од најпознатијих спорова водио се око видео-игре ЕА ФЦ компаније Елецтрониц Артс.

Марадона је још 2017. године постао дио игре, али је након његове смрти уклоњен због конкурентских захтјева различитих страна које су тврдиле да полажу право на његов лик.

Тек у фебруару 2025. године враћен је у игру, након што је Елецтрониц Артс постигао договор са Марадонином дјецом.

Сличне проблеме имао је и италијански Наполи, који се суочио са правним споровима због продаје дресова са Марадониним ликом послије његове смрти.

Милиони долара изгубљени због спора

Италијански бизнисмен Алфонсо Ди Приско и британски предузетник Санџај Вадвани потрошили су стотине хиљада долара покушавајући да обезбиједе ексклузивна свјетска права на кориштење Марадониног лика.

На крају су и они завршили у судским споровима.

Вадвани, који је био партнер у компанији Саттвица, процјењује да су инвеститори због међусобно супротстављених захтјева за власништво изгубили чак пет милиона долара.

„Понекад се опечете, понекад не“, рекао је Вадвани.

Данас сматра да сва права припадају Марадониној дјеци.

Кривичне оптужнице против Морле и Марадониних сестара

У септембру 2025. године аргентински суд подигао је оптужницу против Матијаса Морле и његовог шурака.

Терете се за преварну администрацију на штету Марадониних насљедника.

Као привремена мјера заплијењена им је имовина вриједна око 1,3 милиона долара.

Касније је оптужница проширена и на Марадонине сестре Риту и Клаудију, које се терете као саучесници у наводној превари.

У априлу 2026. године аргентински суд наложио је почетак суђења Морли, његовим сарадницима и Марадониним сестрама, а истовремено је поново потврђена забрана компанији Саттвица да располаже спорним брендовима.

Марадонина дјеца побиједила и пред судовима у Европи

Док се у Аргентини водио дуготрајан правни рат, Марадонини насљедници остварили су важну побједу пред европским правосуђем.

Општи суд Европске уније је у новембру 2023. године одбио захтјев компаније Саттвица да на себе пренесе власништво над жигом „Диего Марадона“, који је сам фудбалер регистровао још 2008. године при Канцеларији Европске уније за интелектуалну својину (ЕУИПО).

Компанија је тврдила да посједује документа која је Марадона потписао, али су његови насљедници оспорили њихову правну ваљаност.

Суд је пресудио да достављена документација није довољна да оправда пренос власништва над жигом.

Посебно је наглашено да је Марадона преминуо прије него што је компанија поднијела захтјев за регистрацију преноса, због чега није било могуће накнадно отклонити уочене неправилности.

Велика побједа и у Великој Британији

Још једна важна правна побједа стигла је у мају 2025. године.

Канцеларија за интелектуалну својину Уједињеног Краљевства (УКИПО) одбила је три захтјева британске компаније Подиум Ицонс Лтд за регистрацију жигова „ДИЕГО АРМАНДО МАРАДОНА“ и његовог потписа.

У образложењу одлуке наведено је да је компанија дјеловала у лошој вјери, покушавајући да профитира на слави преминуле спортске иконе без икаквог правног основа.

Британски органи оцијенили су да сама пријава жига са именом познате личности, без стварне комерцијалне везе са њом или њеним насљедницима, представља покушај искориштавања туђе репутације.

Одлука се ослања и на европску судску праксу према којој, након смрти власника жига, права аутоматски прелазе на његове насљеднике.

Бог фудбала није оставио опоруку

Упркос свим судским споровима, Аргентина наставља да слави свог највећег фудбалског хероја.

За милионе навијача Марадона је и даље симбол земље, човјек чије су мане биле једнако велике као и његов таленат.

Како закључује Њујорк Тајмс, за Аргентинце је Марадона бог фудбала – бог са манама, грешкама и слабостима, баш као и људи који му се диве.

Али један детаљ промијенио је све.

Бог није оставио тестамент.

Због тога се и данас води вишемилионска правна битка око питања коме заправо припада богатство које његово име и даље доноси широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.