Како је југословенска полиција претукла Кевина Кигена и шпијунска афера откривена у Сарајеву

БЕОГРАД - Био је 2. јун 1974. године када се на београдском аеродрому догодио међународни скандал који је могао потпуно да упропасти дипломатске односе тадашње СФРЈ и Велике Британије.

Шта се догодило?

У то вријеме највећа звијезда острвског фудбала, нападач Ливерпула Кевин Киген, претучен је од стране београдске полиције! 

Несташни ас приведен је у полицијске просторије на аеродрому недуго по слијетању енглеске експедиције из Софије. Оптужен је за ремећење јавног реда и мира, раскалашно понашање, сексуално узнемиравање бугарске стјуардесе и на крају – напад на униформисано лице. 

Тог јутра почела је једна од највећих афера на овим просторима икада. Димпломатски рат југословенских и британских власти, вођен у највећој тајности, потрајао је буквално до почетка утакмице за коју се није знало ни да ли ће бити одиграна, а све се завршило амнестирањем двојице британских шпијуна ухапшених крајем 1973. у Сарајеву и заташкавањем читавог случаја?!

Под називом "Строго повјерљиво“ случај "Киген“ тада је завршио у фиокама тајних служби двије државе и ту остао све до првог минута 2005, када су Енглези коначно објавили своју верзију приче, стидљиво с њом повезујући и ту двојицу својих сународника који су били осуђени на три године затвора. 

На конту Кигенових батина Роберт Кертис и Пол Мејсон угледали су свјетло дана послије само годину дана робијања, а Кевин о том случају никада није смио да проговори. Био је то договор југословенских и власти Уједињеног Краљевства.

Како је све почело?

Енглеска се није пласирала на Мундијал 1974. и уочи почетка СП била је на турнеји по Источној Европи. Послије утакмице с Бугарима у Софији запутили су се у Београд гдје је требало да буду посљедња провјера нашем тиму пред одлазак у Њемачку. 

Енглезе нико од званичника ФСЈ није сачекао на аеродрому у Сурчину. Лагано одјевени, без икаквих обиљежја, одијела или кравата, Острвљани су мало претерали у забави, а у свему је предњачио управо Киген.

Заједно с неколико саиграча (имена никада нису наведена, па се сматра да очевидаца није било) прво је прескакао траку за пртљаг, а затим и сио на њу. 

Када је упозорен од стране милиције да то не ради опсовао је и по југословенској верзији приче чак ударио милицајца. Истог момента Киген је одведен на саслушање одакле се вратио послије пола сата обливен крвљу. Био му је разбијен нос...

Велики проблем настао је оног момента када је полиција сазнала да је у питању познати фудбалер. У документима из Британске националне архиве, објављеним прије неколико година стоји да су Југословени закључили "да је у интересу енглеско-југословенских односа да полиција не треба да подигне оправдану оптужницу против њега“.

Одговор из амбасаде био је сљедећи: 

- Негира се свака могућност да је у питању била претјерана употреба силе, а с друге стране, незванично, говори се о некаквој истрази. Надам се да ће дотични полицајац бити кажњен, али власти никад неће признати да се то догодило.

То што нису указали на читаву ствар која се догодила "у задњој соби“ на аеродрому, званичници из британске амбаседе објаснили су у истим документима на доста немушт начин ("Уколико покушамо да објавимо шта се догодило, полицији ће бити дозвољено да подигне оптужницу да би се заштитио углед Југославије“), што је јасно говорило да је пронађено компромисно рјешење.

Договор је пао - Киген није добио батине у Београду, али ни Роберт Кертис и Пол Мејсон нису шпијуни и биће пуштени на слободу. Тако је и било. На фудбалско-дипломатско-шпијунску аферу стављена је тачка. 

О "безазленом инциденту“, како га је описао тадашњи државни секретар за спољне послове Британије Рој Хатерсли, у наредних 30 година није написано ништа. Све до 2005. Кевин Киген није смио да говори о ономе што му се догодило. А није говорио ни послије тога...

Никада званично није потврђено да су два младића енглеске националности ухапшена почетком децембра 1973. у Сарајеву уско повезана са "случајем Киген“, али медији на Острву у више наврата писали су о томе истичући озбиљну сумњу да се ради о некој врсти компензације. 

Наиме, Роберт Кертис и Пол Мејсон лишени су слободе у близини базе југословенске армије у Сарајеву, гдје су сликали војне авионе Совјетског Савеза, који су током арапско-израелског сукоба транспортовали оружје у Сирију и Египат.

Код двојице Британаца том приликом пронађени су двогледи, специјални телескопи, фотоапарати... Иако су се бранили и тврдили да је у питању обичан хоби, југословенско тужилаштво експресно је подигло оптужницу против њих и још брже их осудило на три године робије.

Тада 24-годишњи Кертис и годину дана млађи Мејсон провели су у затвору непуних 12 месеци. Указом предсједника Југославије Јосипа Броза Тита помиловани су и од тада им се губи сваки траг. Сва је прилика да је у питању била класична компензација...

Послије онога што се Кигену догодило на аеродрому репрезентативци "гордог албиона" били су ријешени да не одиграју пријатељску утакмицу против Југославије 5. јуна. Ипак, званичници из амбасаде Велике Британије тада су им објаснили да су "у питању виши, међудржавни интереси и да им не пада на памет да случајно не изађу на терен“.

И утакмица је, наравно, одиграна. Пред 90.000 гледалаца на београдској "Маракани", у посљедњој провери уочи СП, Југославија играла 2:2 са Енглезима, а Кевин Киген постигао је изједначујући гол за свој тим у 75. минуту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.