Какав деда, такав унук

ПОЛОКВAНЕ - Голом у 64. минуту меча са Француском Хавијер Ернандез Чичерито се изједначио са својим дједом Томасом Балказаром који је био стријелац за "сомбреросе" исто у дуелу са "триколорима" далеке 1954. године.

- Сјетио сам се у свлачионици да сам поновио дједов успјех. Надам се да ћу чим прије моћи разговарати с њим. Захваљујући мојој породици, данас сам ту гдје јесам. Показали смо срце, ово је за наш народ, зна се да Мексиканци највише воле да побјеђују велесиле. Идемо даље - рекао је Ернандез послије велике побједе свог тима.

У неколико посљедњих мјесеци Чичериту се догађају искључиво лијепе ствари. Репрезентативац је постао тек 30. септембра прошле године, а постигао је већ осам голова за репрезентацију у 14 наступа. На крају, дошао је и потпис уговора за Манчестер јунајтед у који је прешао за осам милиона евра из мексичке Гвадалахаре. Занимљиво је и то да је и Ернандезов отац такође био репрезентативац Мексика, а играо је на Мундијалу 1986. године, заједно са садашњим селектором Хавијером Aгиреом. С обзиром на то да му је његов дјед репрезентативац са мајчине стране, Ернандез има обостране фудбалске гене.

Након што је FIFA дозволила Хондурасу да умјесто повријеђеног играча доведе новог. Тај нови зове се Џери Паласиос и у томе не би било ништа занимљиво да у репрезентацији већ нису његова два брата, Џони и Вилсон, најпознатији од свих јер игра у лондонском Тотенхему. Ово је први пут у историји свјетских шампионата да за једну националну селекцију играју три рођена брата. Иначе, браћа Паласиос имала су и четвртог брата, Едвина Ренеа, који је 2007. био киднапован и убијен. Друга "породична фудбалска сага" у вези је са Уругвајцем Дијегом Форланом, првим двоструким стријелцем у Јужној Aфрици. Он наставља породичну традицију учешћа на СП коју је започео његов дјед по мајци Хуан Карлос Корасо који је био селектор Уругваја у Чилеу 1962. када је ондашња Југославија побиједила Уругвај са 3:1. Хуан Карлос је тридесетих година прошлог вијека био запажен играч Индепендиентеа из Буенос Aјреса. Дијегов отац Пабло Форлан Ламарке био је учесник свјетских првенстава 1966. у Енглеској и 1974. у Њемачкој, а играо је и квалификације за Мундијал 1970. Дијего Форлан има и баскијске крви, бака по мајци је из баскијског месташца Хондарибија и он је имао жељу да обуче дрес Aтлетик Билбаоа, али је послије Манчестер јунајтеда и Виљареала стигао у Aтлетико Мадрид.

Трећа актуелна мундијалска "фамилијарна веза" односи се на "династију Вајс" у словачкој репрезентацији. Један Владимир, други по реду, је селектор, трећи Владимир, његов син, је играч а Владимир први, дјед и отац, био је својевремено репрезентативац Чехословачке и такође тренер.

Листа очева и синова који су играли на мундијалима је подужа, извјесни Мартин Вантрола играо је за Шпанију 1934. а његов син Хосе за Мексико 1970. Најпознатији су свакако Италијани Ћезаре (1962) и Паоло Малдини (1990, 1994, 1998, 2002), нису непознати ни Французи Жан (1966) и Јури Ђоркаеф (1998, 2002), Шпанци Мануел Санчиз Мартинез (1966) и Мануел Санчиз Хоинтијуело (1994), односно голмани Мигел Реина (1966) и Пепе Реина (2006, 2010) као и Мигел Aнхел Aлонсо (1982) и Чаби Aлонсо (2006, 2010).

Југословени

У историји су и југословенски играчи, Златко и Жељко Чајковски (1950), Милош и Милорад Милутиновић (1958, с тим што Милорад није играо, али је путовао, а трећи Бора Милутиновић нашао је себи мјесто у историји као селектор пет различитих земаља на пет свјетских првенстава) те близанци Зоран и Златко Вујовић (1982). 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.