Исповијест Борчевог "грешника" Саше Ковачевића: Погријешио сам, син Лазар ће наставити гдје сам стао

НОВИ ГРАД - Крајем прошлог мјесеца појавила се информација да је дрес пионирске екипе Борца задужио 14-годишњи везиста Лазар Ковачевић.

Нешто старијим навијачима актуелног шампиона то презиме зазвучало је познато. И није било без разлога. Лзаров отац Саша, прије 15 година носио је црвено-плави дрес, дошавши почетком јуна 2011. године као велико појачање за Лигу шампиона. Да подсјетимо, Борац се непуних мјесец дана раније окитио првим шампионским пехаром у историји. Ковачевић сениор је са ореолом најбољег играча Премијер лиге стигао у Платонову улицу. Некада, поуздани задњи везни потписао је двогодишњи уговор а задржао се свега шест мјесеци у редовима тима са "Градског стадиона". Пресудила му је једна грешка, једна попречна лопта. Тог 20. јула 2011. у врелу Бањалуку, на реванш меч првог кола квалификација за Лигу шампиона, стигао је израелски Макаби, са предношћу од 5:1 из првог дуела играног у Хаифи. Борац је повео са 1:0 голом Бранислава Крунића у осмом минуту. Међутим, 16 минута касније Ковачевић је погријешио, Израелци су пресјекли његов пас и ефектном транзицијом дошли до изједначења. Касније су "црвено-плави" смогли снаге и славили са 3:2, али у Ковачевића су сви гледали као трагичара. То је фудбал, некоме се фортуна осмијхне, а некоме један лош пас сруши снове...

У разговору за "Глас Српске" Ковачевић се присјетио те фамозне утакмице и тог свог кикса, додавши да вјерује да ће Лазар исправити његову грешку и направити много више у црвено-плавом дресу.

Факти:

• Довео га Владо Јагодић
• Шест мјесеци провео на "Градском стадиону"
• Играо у Бежанији са Бишевцем, Рукавином, Боскетом Дамјановићем...

- Та грешка скупо ме коштала. Добро, било је ту још неких ствари, али фудбал је такав. Један детаљ, једна утакмица, један тренутак, могу бити кобни, то се мени тако десило. Зато стално говорим свом Лазару, мораш да будеш спреман на све. Мислим да може бити бољи играч од мене. Ја сам био тркач. Он је технички префињенији. Има тај задњи пас, "зна лопте". Показао је да има нешто. На њему је да се труди. Само, да би дошао до врха, мора да се поклопи милион ствари. Мораш да будеш у правом моменту на правом мјесту. Имате примјер Антонија Рукавине. Играли смо заједно у Бежанији. Није чак ни био стандардан у почетку. Чак је хтио да дигне руке од фудбала. Након нека два мјесеца ја долазим у Београд, он ме зове и каже: "Брате, знаш шта има ново? Требам прећи у Партизан". Касније смо сједили негдје Милан Бишевац, Тони Рукавина, Дејан Боске Дамјановић и ја. Зезао га је Боске у фазону: "Највеће дрво од нас оде у Партизан". Намјестило му се, одиграо је добро једну утакмицу, видио га је Мирослав Ђукић, а Партизану је у том моменту требао десни бек. И то ти је то - у даху је испричао Ковачевић.

ГЛАС: Како је дошло до Вашег трансфера у Борац.

КОВАЧЕВИЋ: Прије Борца је постојала прича и са Жељезничаром, али се на крају све поклопило и дошао сам у Бањалуку. Владо Јагодић ме је довео и рекао ми да рачуна на мене, да долазим као појачање и да ћу играти. Отишао сам са екипом на припреме на Златибор. Били смо тамо 15-16 дана и одиграли четири утакмице. Све четири сам играо. Касније је дошао Звездан Цветковић и направио је анализу екипе. Рекао ми је да сам у његовим плановима и да је моје мјесто у првом тиму.

ГЛАС: Дакле, у почетку је све изгледало идеално?

КОВАЧЕВИЋ: Јесте. Све је изгледало како треба. А онда смо отишли у Хаифу. Тамо је било скоро 37 степени. Они су били физички јако добри. Сјећам се да нам је њихов лијеви бек, који је дошао из Челзија, дао три гола. У реваншу смо одиграли растерећено. Послије Макабија као да је све почело да се мијења.

ГЛАС: Шта се промијенило?

КОВАЧЕВИЋ: Послије тога су кренуле промјене. Губио сам минуте, а када играч изгуби континуитет, почне да губи и сигурност.

ГЛАС: Да ли сте тада већ размишљали о одласку?

КОВАЧЕВИЋ: Јесам. На полусезони сам буквално молио да ми дају папире. Све сам већ био договорио са Рударом из Велења. Требало је да одем. Онда је дошао Велимир Стојнић и рекао ми: "Ти си у првом плану, ту си са Круном (Бранислав Крунић, Грахом (Срђан Граховац) и осталима“. Рекао ми је да останем, да рачунају на мене. Ја останем. И онда, послије 20 дана, опет сам на трансфер-листи. Доводе се нови играчи. Тада се човјек запита шта се дешава, али увијек у фудбалу има ствари које нису само оно што видите на терену.

ГЛАС: Да се вратимо на почетке, поникли сте у Слободи из Новог Града, из које сте отишли директно у Бежанију?

КОВАЧЕВИЋ: Да, тада је покојни Мита (Горан Мијатовић) држао клуб. Имали смо одличну екипу: Милан Бишевац је играо тада, помињао сам Тонија Рукавину, Александар Јевтић је исто био, који је играо и у Звезди, затим Ненад Миљковић и Влада Мирковић, исто су носили црвено-бијели дрес, затим покојни Алит Куртовић... Било је пара, али је био и велики професионализам у клубу.

ГЛАС: Како је ишло даље?

КОВАЧЕВИЋ: Одиграо сам добру полусезону. Играли смо неку куп-утакмицу против Војводине. Послије те утакмице сачекао ме је Звонко Ивезић, тражио је мој број телефона. Таман је преузео Рудар Угљевик и каже ми: "Дођи, помози ми шест мјесеци, имамо топ екипу". Отишао сам на разговор, прихватили су моје услове. Имао сам 20 година. Мита ме је исто молио да останем у Бежанији, али сам због приватних разлога се одлучио да одем у Угљевик. Могао сам више, али добро, ту је Лазар. Стално му причам, да учи на неким мојим грешкама и потезима. Млад играч мора да научи да истрпи неправду. Ако га једна неправда сломи са 14, 15 или 16 година, тешко ће доћи до врха. Не кажем да треба трпјети све. Али мораш бити ментално јак.

Јојић

ГЛАС: Има ли Лазар "фаворита" међу играчима Борца?

КОВАЧЕВИЋ: Прати их све на "Инстаграму". Прати. Недавно је послао поруку Милошу Јојићу. И Јојић му је одговорио. Одушевио се. Још једном се показало да што си већи играч, већи си и човјек. Углавном је то тако. И они су некада били дјеца која су сањала да стигну тамо гдје су данас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.