Илић је тренер пред којим је будућност

БАЊАЛУКА – За Владимира Илића, као и за цијелу његову породицу, Фудбалски клуб Крупа и кањон Тијесно 2. април 2026. године остаће трајно уписан као датум, када је овај 27-годишњак постао најмлађи тренер у Европи са УЕФА Про лиценцом.

Факти

• Школовање трајало седам година
• Зоран Марић као фудбалски отац
• Рекордер у Српској

Дипломски рад је одбранио на тему „Анализа рада менаџмента организације стручног рада у првом тиму и омладинском погону мађарског фудбалског клуба Ференцварош“ и тако је постао власник лиценце са којом као самостални тренер може водити било који фудбалски клуб или репрезентацију.

Тако је овај младић закорачио на велику фудбалску сцену, гдје ће се сигурно наметнути као представник нове генерације стручњака који доносе свјежину и другачију перспективу. Јер припада кругу младих стручњака који размишљају на европском нивоу, прате трендове и спремни су да их креирају. А, све је кренуло у млађим категоријама Борца и Крупе за чији је први тим заиграо 2017. године, али је послије двије сезоне окачио копачке о клин.

Фудбал увијек био страст

- За мене је фудбал увијек био страст, нешто чиме сам се желио бавити и од најранијих дана сам имао идеју да будем у овом спорту. Генерално као и код сваког ко почне играти фудбал, то временом прерасте у љубав, а онда и схватиш да можеш да живиш од тога. Играо сам професионално двије сезоне, прије тога у млађим категоријама Борца и Крупе. Међутим неколико повреда у кратком периоду су ми показале да то не иде у правцу у којем би требало. Брзо сам схватио да  постоје други начин да се остане у фудбал, да испуниш своје снове, да будеш користан и тако сам одлучио да се почнем бавити тренерским позивом. Велику улогу у томе је одиграла чињеница да је Зоран Џими Марић дошао за тренера. Са њим сам развио посебан фудбалски однопс и он је мој фудбалски отац. Схватио сам да је ово нешто што ме испуњава и што желим да радим – нагласио је Илић.

Веома брзо је бачен у ватру, када је преузео први тим Крупе од Велимира Стојнића, коме је био помоћник. Водио је непуне три године екипу у Премијер лиги, а потом у Првој лиги Републике Српске.

- Дошао сам у тешком тренутку. Били смо посљедњи, али смо успјели са радом и добрим и квалитетним стручним штабом. Окружио сам се људима који су бољи у својим сферама од мене. Нисам имао никакву сујету, довео сам науку у стручни штаб кроз ангажовање професора Жељка Секулића. Уз мене је тада било неколико тренера које изузетно цијеним попут Синише Мркобраде, Марка Мазалице, Небојше Анђелића. Генерално смо направили добар стручни штаб. У том тренутку нисам ни био свјестан колико је битан континуитет. Управо ми је то омогућило такмичење у Првој лиги Републике Српске, гдје сам кроз двије године водио клуб на 100 утакмицa. То искуство је можда и нешто најзначајније у мојој досадашњој тренерској каријери. Та лига је добра за младе играче, младог тренера, а Крупа је била управо клуб који је то омогућавао и младим играчима и тренерима и био је сигурно добар темељ за будућност – наставио је Илић.

Радио у Грчкој

Радио је потом у два грчка клуба, Астерас Триполису и ОФИ-ју као помоћник Милана Раставца.

- Милан Раставац ме позвао из Грчке да му будем асистент у Астерасу. Био је то човјек који ми је први дао прилику да одем преко и сигурно да сам најзахвалнији због тога што је са мном подијелио своја искуства. То је била велика ствар за мене, али и за Крупу, коју сам прије тога тренирао. У првом  мандату сам годину и по дана био у Астерасу, послије годину ОФИ-ју гдје смо послије 38 година ушли у финала Купа и обезбиједили плеј-пф. Послије те године нажалост смо се растали, а ја сам одлучио да је вријеме да добијем лиценцу – нагласио је Илић.

А, тај цјелокупни пут ддо добијања УЕФА про лиценце трајао је седам година и тражио је много одрицања,

- Иза мене је на том путу неколико стажирања. Прво у Астерасу, потом у Легији из Варшаве недавно сам био у Ференцварошу, па сам био у АЕК-у. Сматрам да је јако битно за младог тренера да иде по Европи, да скупља искуства поготово у клубовима са вишег нивоа. То је нешто гдје можете да видите финесе, које не пишу у књигама, да видите оне међуљудске односе и нешто што је јако цијењено у тренерском послу. Моји даљи планови су да ових неколико мјесеци до почетка нове сезоне искористим за стажирање у неколико клубова из Италије, Њемачке и Шпаније, да упоредим њихове различитости и сличности. То је неки план, а од љета се надам новом уговору. У овом моменту ми је приоритет да још годину, двије будем асистент, а онда ћу, с обзиром да сам стекао све услове, покушати да се сам окушам на вишем нивоу као самосталан тренер – додао је Илић.

Бројни рекорди

Владимир Илић је рођен  20. јула 1998. године у Бањалуци, а одрастао у Крупи на Врбасу. Фудбалски клуб Крупу је водио на 100 утакмица, а остварио је сјајних 86 побједа. Два пута је као шеф стручног штаба са овим клубом био и шампион Српске, а био је проглашен 2021. године и најбољим тренером Републике Српске. Илић је тренер за Гинисову књигу рекорда јер је у 23. години постао најмлађи шеф стручног штаба премијерлигаша, такав случај се не памти ни у свијету, чиме је ушао у историју фудбала Републике Српске и БиХ. Постао је први тренер са девет узастопних побједа на старту шампионата Српске, што никада нико није успио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.