Градишчанин Милош Шатара за „Глас“: Дошло вријеме да се одужим!

ГРОЗНИ - Од Градишке, преко Лучана и бјелоруског Солигорска до Грозног. Тако би се могао описати фудбалски пут 29-годишњег Градишчанина Милоша Шатаре, који је већ скоро пуне двије и по године играч Ахмата, који се такмичи у Премијер лиги Русије.

Када је у јануару 2023. године из бјелоруског Шахтјора прешао у Ахмат од њега се много очекивало. И почело је сјајно, али...

- У Ахмат сам дошао на полусезони и одмах сам на почетку другог дијела првенства заиграо као стартер на својој уобичајеној позицији, штопера. Са једне стране лијеви бек, некадашњи фудбалер тузланске Слободе, потом Ред Бул Салцбурга Дарко Тодоровић, а са друге, десни бек, дијете Партизана и бивши играч Чукаричког Мирослав Богосавац. Одмах смо се "нашли" на терену и све се чинило идеално, баш као сан. Међутим, дошао је је тај кобни 16. април и гостовање код Факела у Вороњежу. На самом почетку утакмице доживио сам повреду. Радило се о укрштеним лигаментима кољена. Одмах ми је кроз главу прошло да ме чека јако тежак период у животу. И тако је и било - рекао је Шатара на почетку разговора за "Глас Српске".

Да је дошао у велики клуб било му је одмах јасно, јер су сву своју величину показали у тренуцима када му је било најтеже.

- Од првог дана када сам доживио повреду сви су били уз мене. Нису хтјели ништа да препуштају случају и послали су ме на операцију у Рим. Послије успјешног хируршког захвата био сам пуних седам мјесеци на постоперативном опоравку у Београду. Све трошкове мог лијечења, које није било нимало јефтино, сносио је клуб и на томе сам им неизмјерно захвалан - наставио је овај фудбалер рођен 28. октобра 1995. године у Градишци.

Дани опоравка ишли су споро, али је био упоран и коначно је дочекао да поново заигра.

- Већ у октобру 2023. године сам почео са тренинзима, али сам још дуго чекао да заиграм. Било је то против Волгара у Купу Русије 13. марта 2024. године, а на први првенствени меч чекао сам све до 20. априла када смо гостовали код ЦСКА у Москви - истакао је Шатара.

Финиш сезоне 2023/24 и почетак наредне, 2024/25 био је одличан.

- Био сам стандардан све до 18. октобра прошле године. И опет је био кобан Факел, овог пута на нашем терену. Повриједио сам задњу ложу. Већ послије неколико седмица био сам потпуно спреман, али сам у међувремену  изгубио мјесто у стартној постави и никако нисам добијао прилику. Заиграо сам тек у финишу сезоне - нагласио је Шатара.

А, баш у тим сусретима је показао зашто је доведен у Ахмат, јер је био веома важна карика клуба из Грозног у двомечу баража за Премијер лигу против Урала.

- Нажалост сезону смо завршили на 14. мјесту Премијер лиге Русије и морали смо у бараж. Тамо нам је ривал требало да буде трећепласирани тим ФНЛ-а, Черноморец Новоросијск за који наступа Гедеон Гузина, али до тог двомеча није дошло. Наиме, овај клуб није имао адекватан стадион и због тога нису добили лиценцу за Премијер лигу. Због тога смо се састали са Уралом, који је првенство завршио на четвртој позицији. У првом сусрету одиграном 28. маја смо гостовали у Јекатеринбургу и поражени смо са 1:2. Одмах послије меча смијењен је наш дотадашњи тренер Сергеј Ташујев, а екипу је у реваншу одиграном три дана касније на нашем стадиону водио његов помоћник Федор Шербаченко - истакао је Шатара.

Били су то веома тешки дани за све играче Ахмата, јер су знали да ако желе опстати у елити морају побиједити и то са два гола разлике.

- Знао је то и читав Грозни, јер ми се чинило да је на стадиону био цијели град. По подацима, који су објављени по завршетку утакмице сусрет је на "Ахмат арени" посматрало 30.597 гледалаца, а управо толики је капацитет стадиона. Да нам неће бити лако, видјело се од самог почетка сусрета, а сви смо били у шоку када су гости у 12 минуту постигли погодак, који је на срећу послије сигнализације из ВАР собе поништен због офсајда. У 51. минуту смо дошли до предности када је Георги Мелкадзе искористио пенал. У том тренутку имали смо бар продужетке, али смо хтјели све дилеме око побједника и опстанка у Премијер лиги ријешити у регуларном току. И дочекали смо тај тренутак у трећем минуту судијске надокнаде, када је Данил Зорин постигао погодак за 2:0. Тада је почело велико славље на стадиону, које се убрзо пренијело на улице Грозног. У оба меча баража одиграо сам по 90 минута и добио сам добре оцјене од извјештача - поносан је Шатара.

У веома краткој љетној паузи за новог тренера именован је Александр Сторожук.

- Припреме за нову сезону увелико трају и наравно сви желимо да се изборимо за статус првотимца. У клубу најављују много боље резултате, борбу за сам врх табеле. Већ је дошло неколико нових играча, очекује се да ће их бити још, тако да неће бити лако да се изборим за статус првотимца. Међутим, знам свој циљ. Једноставно за све што су до сада урадили за мене дошло је вријеме да се одужим свима у клубу. А то могу само добрим играма у наредној сезони која почиње већ 18. јула. Од ње стварно сви пуно очекујемо, а сигурно је да ће бити јако интересантна. Наиме, сви се надају да би се могле укинути санкције Фудбалској федерацији Русије и да би најбољи на крају првенства могли да изборе наступ на европској сцени са које руски клубови одсуствују већ четврту сезону - наставио је Шатара, који уговор са Ахматом има до 30. јуна 2026. године.

Већ се навикао на живот у Русији, а у томе му највише помаже његова породица.

- Уз њих ми је пуно лакше. Са мном су ту супруга Милица и једноипогодишњи син Петар, који се родио у Београду, док сам тамо био на постоперативном опоравку. Често се дружим и са саиграчима и то оним са простора бивше Југославије. Већ сам поменуо да су ту Тодоровић и Богосавац, а са мном из Бјелорусије, истог дана, 12. јануара 2023. из Шахтјора је дошао и Црногорац Заим Дивановић. Са њима и њиховим породицама проводимо доста времена, обилазимо се, идемо у шетње, ресторане... А што се тиче живота у Бјелорусији и сада у Русији ту је много сличности. Практично су исти народ, и једни и други су веома гостољубиви и труде се да странцима увијек пруже помоћ на најбољи могући начин - нагласио је Шатара.

У Ахмату изгледа да имају доста повјерења у играче са простора бивше Југославије, јер им обично на крају уговора продужују сарадњу.

- Изгледа да је тако. Богосавац је ту већ пет година, Тодоровић три, а Дивановић и ја по двије и по. Међутим, прави рекордер је репрезентативац такозваног Косова Бернард Бериша, који је овдје већ осам и по година. Интересантно је да је дошао у клуб док се он још звао Терек и стварно је права клупска легенда - рекао је Шатара.

Иако је Русија у оружаном сукобу са Украјином то се по његовим ријечима уопште не осјети.

- Живот у Грозном одвија се сасвим нормално. Све нормално ради, продавнице су пуне, а млади имају у чему да уживају. Доста је мјеста за изласке, пуно је и других садржаја. Једино нам понекад проблем представља одлазак на утакмице. Обично летови из Грозног до било које дестинације у другим дијеловима Русије трају три до четири часа. Међутим, једном нам се десило да смо из Москве морали путовати у Краснодар возом. Наиме, овај град, из којег је истоимени шампион Русије, налази се близу границе са Украјином и откако трају оружани сукоби за овај град не лете авиони. Због тога је наше путешествије возом трајало пуна 22 часа. Али и то је саставни дио оног што највише волим да радим - изјавио је Шатара.

Интересантан податак везан је за његов бивши клуб Шахтјор, који је недавно престао да постоји.

- У њега сам дошао на полусезони у јулу 2021. године и одмах смо постали шампиони Бјелорусије, други пут узастопно. Исти успјех поновили смо и 2022. године. Као што је познато у Ахмат сам прешао у јануару 2023., а само неколико мјесеци касније почели су проблеми за Шахтјор. Наиме, у мају те године објелодањен је скандал са намјештањем резултата из прошлог првенства у којем сам и ја наступао за тим из Солигорска. Због тога је Фудбалски савез Бјелорусије донио одлуку да се то првенство поништи и да Шахтјор остане без титуле. Уједно су били кажњени и са одузимањем 35 бодова у наредном и "минус 20" бодова у првенству послије тога. Прве године су чак са тим огромним минусом успјели да обезбиједе опстанак, али друге нису и као посљедњепласирани испали су у нижи ранг. У марту ове године клуб није поднио документа за лиценцирање за наступ у Првој лиги Бјелорусије и недуго потом је распуштен због неисплаћивања дуговања. Штета, јер су стварно имали идеалне услове за такмичење, али ето кола су кренула низбрдо и ништа није могло да их заустави - наставио је Шатара.

Осврнуо се још једном и на одлазак из Козаре у лучанску Младост у којој је провео пуних шест година.

- Имао сам непуних 20 година и нисам очекивао да ћу се толико задржати у Лучанима. Међутим, били смо добра цјелина и не жалим ниједног тренутка што сам остао тако дуго. Истина, у том периоду било је неколико понуда да одем и тада у иностранство, али су се из не знам којих разлога изјаловиле. Не жалим за тим, јер је тако, вјероватно морало бити - рекао је Шатара.

Сваки тренутак слободног времена проводи у родној Градишци.

- Кад год немам обавеза, долазим у Градишку. Можда би то било и чешће, али је, управо због руског сукоба са Украјином, понекад тешко доћи до авионских карата. А, када дођем кући тамо највише времена проводим са породицом, али и друштвом. Највише су то моји некадашњи саиграчи из Козаре и то из оног времена када смо у сезони 2011/12 постали кадетски шампиони БиХ. Била је то сјајна генерација и веома често евоцирамо сјећања на тај велики успјех - додао је на крају Шатара.

Историја клуба

Клуб из Грозног основан је 1946. године под именом Динамо. Само двије године касније промијенио је име у Нефтјаник, да би 1958. постао Терек. Почетком јуна 2017. године клуб је преименован у Ахмат по бившем предсједнику Чеченске Републике Ахмеду Кадирову. У 1990-им годинама клуб је једно вријеме био распуштен због рата у Чеченији. Од 1990. до 2007. године домаће утакмице играли су у оближњем граду Пјатигорску у Ставропољској области. Највећи успјех остварили су 2004. године када су освојили Куп Русије побиједивши у финалу Крила Совјетов из Самаре. Те године су се и први пут пласирали у Премијер лигу Русије из које су одмах испали. Од 2008. године су стални члан елите. Домаће утакмице играли су на стадиону "Султан Билимханов", а од 2011. године на новоизграђеној "Ахмат арени".

Грозни

Грозни је главни град Чеченске Републике у Русији и лежи на ријеци Сунжа. Према попису становништва из 2002. године у граду је живјело 210.720 становника. За вријеме независности Чеченије, односно тада Ичкерије, 1996. године град је носио назив Џохар по првом предсједнику Чеченије, Џохару Дудајеву. Битка за Грозни (1999 - 2000) тешко је разорила  град, али је он послије тог другог чеченског рата обновљен. Године 2005. чеченски парламент је предложио промјену назива града у Ахмадкала по убијеном предсједнику Ахмаду Кадирову, али је тај захтјев одбијен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.