Филмска прича Зехрудина Мехмедовића

Дејан Кондић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Филмска прича Зехрудина Мехмедовића

Кратак је пут од свјетског талента до свјетског путника. На својој кожи то је најбоље осјетио нови фудбалер вишеградске Дрине ХЕ Зехрудин Мехмедовић. 

Помало испод радара прошла је информација да је луцидни 26-годишњи полушпиц парафирао уговор са 14-пласираном екипом прволигашког каравана Републике Српске. Током омладинског стажа Мехмедовић, док је играо за репрезентацију Србије, био је генерацијски бисер.

Новопазарац се 2015. године нашао на реномираној "Гардијановој" листи највећих свјетских талената, заједно са Кристијаном Пулишићем, Мартином Одегардом и Данијем Олмом. Само што није био ни близу тога да достигне њихов ниво. Тадашњег везисту Чукаричког звали су Манчестер сити, Салцбург и Рома, али "брђани" га нису пустили да иде.

Касније није успио да се пробије до првог тима, каријера је кренула озбиљно силазном путањом и већ неко вријеме је Мехмедовић игра нижелигашки фудбал. Ипак, не губи наду.

У интервјуу за "Глас Српске" Мехмедовић је испричао своју причу коју би, као обавезно штиво, требало да прочитају млади фудбалери у Српској, односно БиХ. За почетак је открио откуд у Вишеграду. 

- Добио сам позив. Дошли су нови спортски директор и тренер, тако да ми се свидела прича. Мислим да ће Дрина да буде сваки дан све боља. Зато сам и дошао, да напредујемо и клуб и ја. Мислим, дефинитвно, да ће то бити једна права прича. Морам да кажем и то да сам фантастично примљен у Дрини и у граду, као да сам овде 100 година, а не неколико дана. Момци су стварно феноменални, примили су ме као брата - рекао је Мехмедовић. 

Додао је да ни сада нема менаџера.

- Сам договарам све. Имам 26 година, имам још фудбала у ногама. Не размишљам о ономе што је било. Мислим да ће Дрина доста да ми помогне да се вратим у фудбалски свет. Мислим да ћу одиграти добру полусезону и биће то све боље и боље - истакао је Мехмедовић. 

ГЛАС: Како је бити, званично, један од највећих свјетских фудбалских талената? Какав је осјећај?

МЕХМЕДОВИЋ: Када сам чуо за ту листу осећао сам се феноменално, није то била мала ствар. Памтићу то цели живот. У то време сам играо стварно сјајно, био сам на припремама са Манчестер ситијем. Био сам и у Роми те у Салцбургу. Имао сам стварно много понуда, сви су ме хтели, али Чукарички није хтео да ме пусти. Рекли су ми: "Рачунамо на тебе, остајеш овде. Не занимају нас милиони, никакве паре..." Потом се прича скроз окренула. 

ГЛАС: Дјелује да та Ваша прича може да се стави на платно?

МЕХМЕДОВИЋ: Моја прича је невероватна, може буквално филм да се сними. У репрезентацији сам, рецимо, код свих селектора био главни играч. Играо сам у генерацији са Ерханом Машовићем, Урошем Рачићем, Луком Аџићем. Стварно сам играо феноменално и у националном тиму и у клубу. Са Чукаричким сам својио Омладинску лигу, после сам пребачен у први тим где нисам добио праву шансу. Зашто? Ни данас не знам. Никад нисам сазнао. Радили су ми доста иза леђа у Чуки, правили су неке сплетке. Чак је требало да идем на припреме са првим тимом. Ненад Лалатовић је био тренер, све је било екстра, одрадио сам добро први део припрема у Београду и кад је требало да се путује на припреме отишао сам у свлачионицу и видео да нема мог имена на списку путника. Ту сам полудео, нисам могао да верујем шта се дешава. Никада ми нису рекли због чега сам отпао. После сам тражио папире да идем из клуба, свашта се издешавало. 

ГЛАС: Како су изгледале пробе које сте својевремено прошли у Манчестер ситију и Роми? 

МЕХМЕДОВИЋ: У Ситију се ради феноменално. Много су нивоа изнад нас. Тренер је био Патрик Вијера. Он ме је дочекао, први ми је пришао тамо. Што се тиче играча био је Анхелино, који сад игра у Роми па Тосин Адерабиојо, он сад игра у Челзију. Још је ту било доста момака који данас играју у елитним лигама Белгије, Холандије. Био сам десет дана са њима, није се видела никаква разлика у квалитету када поредим себе и њих. Чак сам одиграо и утакмицу против Чукаричког, по полувреме за Сити и "брђане". Све је тамо било феноменално, али није ми било дозвољено да останем тамо, да пређем у Сити. Да сам остао била би то друга прича. 

ГЛАС: Каква су Вам искуства из Роме?

МЕХМЕДОВИЋ: Када сам отишао у Рому тамо су били Франческо Тоти, Адем Љајић, који ме је и дочекао, па Данијеле де Роси, Немања Радоњић. Уживао сам гледати Тотија и друштво како на терену поред нашег изводе "слободњаке" и шале се, био сам одушевљен. И у Роми и у Салцбургу сам одрадио феноменалан посао, одрадио сам супер све тренинге, свидео сам им се, али... Свакако једно велико искуство за мене и школа.

ГЛАС: Како је ишао Ваш пут послије Чукаричког?

МЕХМЕДОВИЋ: После Чукаричког сам отишао у Лучане. Био сам у Младости и добио сам позив из Сингапура. Било ми је то нешто занимљиво и рекао сам себи ајде да пробам. Био сам четири године, стварно једно незаборавно искуство. Сингапур је прелеп и мора се видети уживо, то је нешто што се не може речима описати. Све је чисто, папирића нема ма улици. Људи су веома пријатни, културни и стварно се нисам осећао као странац тамо. Највише се једе рижа, после сам је и ја највише јео, уз пилетину. Идеално је да се оде са породицом и сам, наравно. После завршетка тамошње одисеје ишао сам са супругом туристички. Прлепих места има. 

ГЛАС: У дресу Тампинес Роверса, за четири године, освојили сте два купа Сингапура и један Суперкуп те земље, играли у азијској Лиги шампиона и АФЦ купу (азијски пандан Лиги Европе). 

МЕХМЕДОВИЋ: Играо сам Лигу шампиона, коју сад игра Кристијано Роналдо и Ал Наср. Имао сам феноменалне сезоне, свака је била таква и што се тиче голова и асистенција. Нисам се покајао што сам отишао тамо. 

 

Радоњић

ГЛАС: Играли сте у репрезентацији и Чукаричком са Немањом Радоњићем. Има ли нека анегдота с њим?

МЕХМЕДОВИЋ: Има их много, ево једна. Били смо у Чуки. Не могу да се сетим где је требало да путујемо. Полазак је био у 11 часова, али Радоња није дошао у предвиђено време. Сви су га звали на телефон, али није се јављао. Поново су га звали после неких пола сата, 40 минута, јавља се Радоња и каже: "Шта је проблем, што ме зовете"? Ови му кажу да касни на полазак аутобуса. Каже он: "Ето мене, стижем". Дошао је после сат и нешто времена. Лаган је он и опуштен о том питању, али је стварно добар момак, а фудбалер... Таквог фудбалера, бољег, нисам видео последњих не знам колико година. Какву он технику, брзину има, ма све... 

Ђурић

ГЛАС: Какав је утисак на Вас оставио Добојлија Александар Ђурић, који је фудбалска легенда у Сингапуру?

МЕХМЕДОВИЋ: Сви га воле и поштују. Он је тамо право божанство. Наравно, упознали смо се, често смо се дружили. Сјајан човек, имам само речи хвале за њега, као и сви тамо, уосталом. Капа доле за каријеру.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.