Енвер Кулашин за "Глас": Године у Борцу ћу вјечно памтити!

ГАЗИЈАНТЕП - Када је 1. јула 2021. године из сарајевског Жељезничара још као малољетник дошао у редове бањалучког Борца, Енвер Кулашин није ни слутио да ће четири године касније отићи са Градског стадиона као рекордер по броју утакмица у црвено-плавом дресу на европској сцени (25), али и рекордер по излазном трансферу (1.000.000 евра).

Није ни слутио да ће на првој утакмици по његовом одласку "лешинари" развити транспарент посвећен њему, али и узвикивати његово име.

Његова оданост дресу који је носио, пожртвованост на терену, али и све остале одлике које красе овог деснокрилног нападача, који ће 11. септембра напунити тек 22 године, никога нису оставиле равнодушним, а посебно се издвајају два момента која ће сваки навијач Борца памтити док је жив.

Кулашин је за "Глас Српске" рекао да су четири године проведене у Борцу веома брзо прошле и да ће сигурно обиљежити и његов фудбалски пут, али и живот уопште.

А за то вријеме овај омалени фудбалер одиграо је 132 утакмице у првом тиму и још 12 мечева за У-19 екипу.

- Искрено, када сам долазио, нисам могао ни замислити да ћу толико дуго остати у Борцу, а камоли одиграти толико утакмица. Дошао сам као млад играч жељан доказивања, са сновима, али нисам знао колико ћу често добијати шансу. Борац ми је дао прилику да растем, сазрим и постанем човјек и фудбалер какав сам данас - нагласио је Кулашин.

Био је незамјењива карика у освајању титуле у сезони 2023/24, али и у историјском пласману Борца у осмину финала Лиге конференције у сезони 2024/25. Уз све то, постао је љубимац навијача Борца.

- То су успомене које носим са собом заувијек. Те године, те утакмице, заједништво у свлачионици и подршка с трибина, то се не заборавља. Бити дио екипе која је исписала историју клуба и постати препознат међу навијачима, то ми је једно од највећих признања у досадашњој каријери - наставио је Кулашин.

На зимским припремама у Турској ове године зарадио је повреду носа и играо са заштитном маском у првим прољећним окршајима. Тада је "купио" навијаче, а поготово онда када је одлучио да игра у првој утакмици шеснаестине финала Лиге конференције против Олимпије иако је само неколико часова раније сазнао да му је преминула мајка.

Тада је постао, чини се, још већи љубимац навијача Борца, а тих дана цијела Република Српска, БиХ, али и регион били су уз њега. Сам је истакао да је у себи преживљавао праву драму, набијену болом за губитком мајке, која је уз све то била прожета великим емоцијама.

- То су били најтежи тренуци у мом животу. Играти са сломљеним носом је била ситница у односу на бол који сам осјећао кад сам чуо за мајку. Али знао сам да би она жељела да играм. Изашао сам на терен са сузама у очима, али срцем жељним борбе. Навијачи Борца, али и људи широм БиХ и околних земаља показали су огромну људскост и подршку. Схватио сам у тим тренуцима да нисам сам и то ме једноставно носило на терену да издржим и дам све од себе - рекао је Кулашин.

У Борцу и Бањалуци је за четири године доживио много лијепих тренутака и истиче да једноставно нема за чим да жали.

- Борац и Бањалуку ћу заувијек памтити. Једино за чим бих можда могао да жалим је понеки гол више, понеки бољи резултат у неким важним утакмицама. Али кад погледам уназад, дао сам све од себе у сваком моменту изато немам право да за било чим жалим - нагласио је овај младић рођен у Травнику.

Био је омиљен и међу саиграчима, стручним штабом који се током четири године мијењао, управом клуба, али и свима онима који су на било какав начин били везани уз Борац или уз Градски стадион. Са свим саиграчима је био у сјајним односима и никог не жели посебно да истакне.

- Сви заједно живјели смо као једна велика породица, поготово ми који нисмо били из Бањалуке. На терену смо се разумјели без ријечи, а ван њега дијелили много лијепих тренутака. Велики број тих момената остаће ми трајно у сјећању - истакао је Кулашин.

Прву званичну утакмицу по одласку Кулашина Борац је одиграо против Рудар Приједора у првом колу новог шампионата, а на сјеверу су навијачи истакли транспарент посвећен њему.

- То ме дубоко дирнуло и не могу ријечима описати колико ми то значи. Да навијачи ураде такав гест кад ниси више ни на терену, то значи да су препознали све оно што си дао за клуб. Тај транспарент ћу памтити цијели живот и увијек ће имати посебно мјесто у мом срцу, баш као и најватреније присталице Борца - рекао је Кулашин.

У опроштајној поруци упућеној клубу је нагласио да ће се Борац и он видјети поново.

- Рекао сам то из срца. Борац је мој клуб. Не знам гдје ће ме каријера одвести, али желим вјеровати да ће се наши путеви поново укрстити. Да ли  ћу се вратити као играч, тренер или навијач, вријеме ће показати, али је сигурно да ћемо на неки начин некада поново бити заједно - самоувјерено је истакао Кулашин.

Потписао је уговор са Газијантепом на три године уз могућност продужења, а по његовим ријечима, импресиониран је првим утисцима о новом клубу, који жели да буде у самом врху турског фудбала.

- Утисци су одлични. Клуб је професионално организован, са одличним условима за рад. Саиграчи су ме сјајно прихватили, тренери имају јасну визију и осјећам да могу овдје још више расти као фудбалер. Мотивисан сам да се докажем и покажем зашто су ме довели - наставио је Кулашин.

Очекује да се избори за мјесто у стартној постави.

- Циљ ми је да будем стартер. Радим сваки дан напорно да то заслужим. Задовољило би ме да будем константан, да дам допринос тиму и да се прилагодим брзо на ниво Суперлиге, која је веома захтјевна. Ако све то остварим, уз добре резултате клуба, бићу срећан и испуњен задовољством - изјавио је Кулашин.

У мечу првог кола нове сезоне Суперлиге Турске 8. августа Газијантеп дочекује актуелног шампиона Галатасарај, који је у посљедње три сезоне без премца.

- Атмосфера је већ сада такмичарска, пуна ишчекивања. Галатасарај је велики клуб, али ми ћемо у овај сусрет ући храбро и без било каквог страха. Желимо показати да нисмо случајно у елити и да имамо шта понудити и показати на терену. Клупске амбиције су јасне. То је да будемо што стабилнији у Суперлиги, али и да помрсимо рачуне фаворитима кад год будемо у ситуацији - додао је на крају разговора за "Глас Српске" Енвер Кулашин.

Газијантеп

Газијантеп, кога његови становници зову само Антеп, је град у југоисточној Турској. Административни је центар провинције Газијантеп у регији Југоисточна Анадолија. Са својих 853.513 становника у ужем центру (1.285.249 шире подручја града) је шести град по величини у Турској.

Фудбалски клуб

Фудбалски клуб Газијантеп основан је 1988. године под именом Санкоспор. Од 1999. до 2017. године звао се Газијантеп Бујукшехих Беледијеспор, а тада је промијенио име у Газишехир Газијантеп. Данашње име добио је 2019. године, а управо те године се и први пут пласирао у Суперлигу Турске и од тада је њен члан. Домаће утакмице игра на "Газијантеп" стадиону чији је капацитет 33.502 сједећа мјеста. Прошлу сезону завршио је на 14. мјесту од 19 клубова, а шеф стручног штаба је Исмет Тасдемир, који је именован 1. јула ове године. Клуб је права легија странаца и у њему поред Турака има фудбалера из Њемачке, Суринама, Холандије, Грчке, Француске, Португалије, Демократске Републике Конго, Сенегала, Курасаа, Швајцарске, Пољске, Гане, Румуније и сада БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.