Горан Друлић за "Глас", о дуелу Звезда - Селта: Меч добре наде и лијепих успомена

Дејан Кондић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Горан Друлић за "Глас", о дуелу Звезда - Селта: Меч добре наде и лијепих успомена

САРАГОСА - Фудбалери Црвене звезде вечерас од 21 час на стадиону "Рајко Митић" дочекују шпанску Селту у мечу осмог, посљедњег, кола лигашког дијела Лиге Европе

Овај дуел буди сјећања на култни двомеч ових тимова игран прије више од 25 година, када је у главној улози био нападач "црвено-бијелих" Горан Друлић.

Некадашња ударна игла београдског тима у двије утакмице спаковао је четири лопте у мрежу тима из Вига. Млада чета тренера Славољуба Муслина тог позног октобарског дана 2000. године одиграла је сјајан меч против искусних асова који су чинили окосницу тима из Вига - Катања, Валериј Карпин, Густаво Лопез, Александар Мостовој, Горан Ђоровић... Пресудила је теледиригована лопта капитена Горана Буњевчевића за имењака му Друлића, који је надмудрио голмана Селте Пабла Кабаљера. Неумољиви голгетер вјерује да ће и вечерас славити српски тим.

- Мислим да ће бити добра утакмица, јер ни Звезда, ни Селта немају посебан императив. Више је, по мени, под притиском Звезда, јер игра код куће и зато што је прва Декијева утакмица на "Маракани" након повратка. Пратим обе екипе и надам се правој утакмици за око, што би се рекло и наравно верујем да ће Звезда победити - рекао је Друлић, који ће дуел испратити на путем ТВ екрана. На помен Селте Горану задрхти глас и врати га у младост.

- Па како не враћа, враћа све успомене, оне лепе успомене... То је била таква атмосфера, да не поверујеш. Мислио сам да је најбоља атмосфера била против Меца, али против Селте је било нешто посебно. Мислим да није било празне столице, навијало се 95 минута, то је било страшно. Имао сам осећај да ће се срушити стадион кад смо дали гол - истакао је Друлић.

Асистенција Горана Буњевчевића је нешто што један од највољенијих Звездиних голгетера, икад, истиче у први план.

- Све је то долазило из тренинга. Буња је био један од најпаметнијих играча са којима сам играо. Није он био нешто јак, али је био ненормално фудбалски интелигентан. Имао је тај пас. Као што је Дејо знао да каже: "Само ти трчи, моја лопта има очи, твоје је само да се крећеш". Дејо кад се вратио из Беча, стално нам је понављао да се крећемо и лопта ће доћи. Причао нам је да не размишљамо зашто није у неком моменту дошла, доћи ће следећа, само ми треба да радимо напред. Дејина лопта има четворо очију. Тако некако је било и са Буњом - присјетио се Друлић.

Велику битку у Београду Горан је водио са тандемом штопера тима са "Балаидоса", Ђоровић - Фернандо Касерес.

- Ђора и Касерес су били феноменални штопери. Биле су то две фајтерске утакмице, што са њихове, што са моје стране. Све је на крају утакмице наравно било фер, поздравили смо се, честитали и то је то. Они су победили и пружили смо им руку - констатовао је Друлић.

Двије седмице касније, у реваншу Црвена звезда је поражена са 5:3, што је касније преиначено на службених 3:0 за тим из Галиције, због велике грешке администрације "црвено-бијелих" која је дозволила да Стево Глоговац и Ненад Лалатовић меч на "Балаидосу" играју са парним жутим картонима. Друлић је бриљирао на том сусрету са три постигнута гола

- Ми смо за тај случај са картонима сазнали после елиминације, тек када смо стигли у Београд, тада је неко то рекао. То је био пропуст у администрацији, нажалост, дешава се... Из те утакмице мислим да смо сви нешто научили, ми играчи, стручни штаб, генерално људи из клуба - испричао је Друлић, којег је тај двомеч са тимом из Вига фактички продао у Сарагосу:

- Сарагоса је тада, већ шест месеци раније почела да ме прати. Вратио сам се са операције, после те паузе почели су да ме прате. Тако сам завршио овде - закључио је Друлић који води кадете, али помаже и у раду са омладинцима Сарагосе.

 

Голови

Нападачи на своје голове гледају као на дјецу. Тешко им је да издвоје један, омиљени.

- Не знам који бих изабрао. Ево један, поново на Буњину асистенцију, после десет месеци паузе, кад сам се вратио после операције - гол против Лестера. Драг ми је и гол против Екерена, са мојих 18 година, по киши, па гол против Меца. Сваки гол је драг на свој начин. Чак и голови у српском првенству су ми драги. Увек сам причао да је гол производ рада целе екипе. Пјана (Михајло Пјановић) и ја смо то горе решавали, а све су то нама припремали наши саиграчи, почев од голмана, па напред. Ево да кажем и у Пјанино име, он је био наш голгетер и исто размишља. Свако је имао свој задатак. Пјана је имао тај да буде најбољи стрелац. А мислим да нисмо лоше функционисали - уз осмијех је рекао Друлић.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.