Фото: Уступљена фотографија
За Владимира и Драгана Шутвића тешко је рећи ко је већи навијач Борца. Обојица су уз свој фудбалски клуб срцем, заједно проживљавају његове успоне и падове, а љубав према црвено-плавима годинама чувају и кроз колекцију дресова, карата и других реликвија које данас представљају дио историје вољеног клуба.
Драган и Владимир, по професији су новинари, а како су казали љубав према клубу се не може мјерити, неко је показује одласком на стадион, неко писањем о Борцу, а неко прикупљањем предмета који свједоче о његовој прошлости.
Код њих двојице све то се спојило. Заједно су уз Борац, а и данас се добро сјећају прве утакмице коју су гледали раме уз раме, на источној трибини Градског стадиона. Управо је Исток, кажу, за многе Борчевце мјесто првих навијачких успомена и почетак љубави која траје цијели живот. А уз све те године навијања, велике побједе и поразе, ту је и Нектар пиво, као дио атмосфере, дружења и тренутака који се дијеле с људима уз које се воли Борац, без обзира на резултат.
За Драгана једно од најупечатљивијих сјећања сеже из 2010. године, када је Борац, након 18 година, поново изборио пласман у европска такмичења. То је било полуфинале Купа БиХ против Славије, у којем је након 2:2 у првој утакмици, реванш одигран у Бањалуци гдје је Борац однио побједу.
-То је било 2010. године, добро памтим тај дан, јер је тада Борац након 18 година изборио Европу први пут. Сјећам се да смо били на Истоку. До тада смо прошли кроз два испадања из лиге и онда одједном дођеш у ситуацију да чекаш европску утакмицу и гледаш како твој клуб игра против великих европских екипа. Посебан је осјећај када дочекаш да твој Борац игра Европу. То се не заборавља-присјећа се Драган.

Уз тај повратак на европску сцену, међу успоменама које се памте посебно мјесто имају и титула првака БиХ која је освојена побједом на Грбавици. Ипак, посљедња европска сезона донијела је искуства каква су некада дјеловала готово незамисливо.
Владимир каже да су европски успјеси Борца врхунац свега чему су се као навијачи надали.
-Ишао сам с Борцем на разне утакмице, али када побиједиш екипу која је играла Лигу шампиона, која је играла против Реал Мадрида, то је фасцинантно. Исто тако, утакмица против Олимпије остаће ми заувијек у памћењу. Када је био пенал, рекао сам: „Ми пролазимо.“ И то је било то- прича Владимир.
Драган је издвојио још једну утакмицу, ону против Клаксвика, у трећем колу квалификација за Лигу Европе. Борац је тада знао да га побједа даље води у групну фазу Лиге конференције, што је за навијаче представљало остварење сна.
-Од свих тих утакмица, против ЛАСК-а, Панатинаикоса, Ференцвароша, издвојио бих Клаксвик. То је био меч за који знаш да, ако Борац прође, сигурно ћеш гледати свој клуб у Европи, а то је до тада био појам. Тај меч ми је посебно остао у сјећању- каже Драган.

Када разговарате с браћом Шутвић, постаје вам јасно да су они много више од навијача који памте резултате и саставе екипа. Њихова колекција улазница, дресова и других предмета везаних за Борац свједочи о деценијама клупске историје, али и о људима, утакмицама и времену у којем су те успомене настајале. Покретач прикупљања био је Владимир. Док је редовно одлазио на утакмице и имао сезонске и чланске карте, почео је да чува и улазнице које је куповао. У почетку су то биле успомене које је једноставно желио сачувати, а онда су прије више од десет година он и брат одлучили да их сложе хронолошки и од прикупљених предмета направе организовану колекцију.
-Мијењали смо карте с људима из Сарајева и Мостара, а мијењао сам их чак и на Кипру-прича Владимир.
Како је казао свака улазница има своју причу. Неке подсјећају на велике побједе, друге на утакмице које су навијачи дуго чекали, а треће чувају сјећање на године када је Борац пролазио кроз тешке периоде. Сложене једна за другом, оне показују да историја једног клуба нису само трофеји и статистика већ и људи који су га пратили онда када је било најтеже.
А у колекцији се не чувају само улазнице. Један од посебно вриједних предмета је дрес Милорада Билбије, из периода краја осамдесетих и почетка деведесетих година са ћириличним логом Нектар пива, када је Борац остварио неке од највећих успјеха у својој историји. Ту су освајање Купа Југославије, четврто мјесто у Првој лиги Југославије и тријумф у Митропа купу. Посебно мјесто заузима и капа Лешинара, једна од првих из времена оснивања 1987. године, а међу предметима који свједоче о прошлости налази се и разгледница коју су играчи Борца из 1975. године послали редакцији Гласа.
За Владимира и Драгана сваки од тих предмета представља дјелић времена које је прошло, а њихова посвећеност историји клуба није остала само на приватној колекцији. Браћа су, заједно са историчарем Данилом Зецом, учествовала и у изради монографије Борца која носи назив „Вијек бањалучког Борца“, поводом стогодишњице клуба, чиме су допринијели да успомене и подаци о његовој прошлости остану сачувани за генерације које долазе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.