Арсенал и Ајакс су за њега давали милионе, а Звезда га послала у Никшић

Чудни су путеви Господњи, може се слободно рећи за фудбалску каријеру Јована Дамјановића, тренера ТСЦ из Бачке Тополе.

У своје вријеме Јован Дамјановић (42) сматран је за једног од највећих талената српског фудбала. Био је велика нада Црвене звезде, нападач којем је предвиђана велика каријера. Нажалост, погрешне одлуке и повреде учиниле су да умјесто „лига петице“ игра у Аустрији, Бјелорусији и нјемачкој Цвајти.

А, све је могло да буде другачије. Ајакс и Арсенал имали су на радару Јована Дамјановића док је био у омладинцима Црвене звезде. Оба клуба била су спреман да издвоје милионе за њега. Али... Умјесто Амстердама и Лондона, црвено-бијели су га послали у Никшић, преноси Курир.

- Кад сам отишао у Никшић, Звезда је за мене одбила милионе... Био је Арсенал, био сам код њих, на тренингу са Арсеном Венгером. Био је и Ајакс. Истина је. За мене је Звезда била већа од Арсенала и Ајакса! Хтео сам да останем на Маракани, да се остварим у Звезди. И онда сам сплетом разних околности отишао у Сутјеску. А, био сам млад, једва пунолетан. За београдско дете једна потпуно нова средина - са сетом у гласу прича Јован Дамјановић и наставља:

- Сећам се једне епизоде, тренер је био Ненад Старовлах, много добар тип. Чита он „Журнал“, тамо пише за мене, за велики новац који дају Арсенал и Ајакс... И пита ме човек, шта ћу ја у Никшићу. Мени смешно, мислим само како да се вратим у Звезду. Е, то своје искуство данас користим како бих помогао младим играчима.

Нема туге, нити љутње у гласу Јована Дамјановића. Тако је морало да буде. Никада није заиграо за први тим Црвене звезде. Он се присјетио и својих дана у младој репрезентацији, под командом селектора Милета Томића и тадашње сјајне генерације фудбалера.

- Као Звездино дете од 15. до 19. сам играо за репрезентацију, стигао и до А тима. Био је то озбиљан фудбал, моја генерација предвођена селектором Милетом Томићем била је четврта у Европи. У тандему сам играо са Данком Лазовићем. Две године нисмо знали за пораз, а смо играли леп и добар фудбал. У тој генерацији били су још Ненад Милијаш, Александар Луковић, Дејан Миловановић, Звјездан Мисимовић, голман Вукашин Полексић... Микс 82, 83. и неко из 84. годишта... Супер време, лепе успомене - истакао је Јован Дамјановић и додао:

- Баш то време помогло ми је да стекнем искуство које сам после користио као селектор. Нисам заборавио кроз шта сам пролазио, па сам се тој деци трудио да будем од помоћи. Увек, младим тренерима кажем немојте да заборавите да сте играли фудбал, омирисали си правду и неправду, тугу и радост, свлачионицу... То је много важно, како би био бољи тренер и човек према својим играчима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.