100 година ФК Борац: Од пакла до раја

У животу увијек треба бити борац. Најбољи примјер за то је бањалучки фудбалски клуб који прославља 100 година постојања.

Факти

• Клуб регистрован 4.јула 1926.године
• Први трофеј освојен 1928. године у Сарајеву
• Био шампион Бањалуке у сезони 1936/37

Пролазио је "великан из Платонове" у свом првом вијеку кроз разне фудбалске "Сциле и Харибде", али никад није одустајао. Нису га зауставиле ни забране, намјештања због којих је испадао из лига Југославије и БиХ. Борац је показао снагу и увијек се враћао међу великане гдје му је и мјесто.

Испадања, порази били су само лекције кроз које је клуб напредовао да би на крају остварио своје снове. Од таме до сјаја, од пакла до раја, баш као у пјесми бањалучких навијача ишао је "црвено-плави" тим који посљедњих година биљежи одличне резултате и на међународној сцени.

Прва лопта

Фудбалска прича у Бањалуци почела је 1904. године када је професор Гимназије Душан Моцнај донио прву лопту. Омладина је полудјела за њом па је игралиште на Бањалучком пољу било препуно младића који јуре лопту.

- Интересовање је било толико да су младићи играли по читав дан. Знали су да устану у зору и чим сване кренули би с фудбалом. Због тога је Гиманзија донијела одлуку да се забрани лоптање прије 5.30 часова како би ученици долазили наспавани на часове - истиче професор Зоран Пејашиновић.

Затим је услиједило и оснивање клубова. Прво је основана Викторија, па Крајишник, затим су слиједили Макаби (клуб бањалучких Јевреја), Балкан, Врбас, Жељезничар.

Током 1925. године група бањалучких младића вјерна револуционарним идејама жељела је да оснује фудбалски клуб. Састанку у кафани "Путник" су присуствовали између осталих Никола и Миле Пуцар, Божидар и Бранко Илић, Мустафа Софтић, Руди Хитер, Саво Новаковић, Емил Зрелец, Жарко Врањeшевић, Бране и Миле Стефановић, те још неколико трговачких помоћника.  Сви они су жељели да нови клуб промовише радничке идеје, па су власти затезале са регистрацијом. На разне начине настојали су да спријече оснивање клуба, постављајући додатне услове. Покушавали су да убаце своје људе на челне функције, затим да не дозволе регистрацију, али узалуд. На крају су морали да попусте. Зато је оснивање клуба трајало готово годину дана, објашњава професор Пејашиновић.

- У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца била су јака социјална трвења, а Бањалука је била типичан примјер. У граду су биле јаке групе љевице и деснице које су интересе жељеле да остваре и кроз спорт. Зато је на почетку Борац и имао великих проблема око формирања па је дуго трајала и та процедура око формирања клуба. Готово годину данас су се борили да би добили дозволу - рекао је професор Пејашиновић.

Процес регистрације трајао годину дана

Упорна омладина је оснивачку Скупштину одржала 4. јула 1926. године па се овај датум узео као рођендан клуба. За предсједника Радничког шпортског клуба Борац изабран је Рудолф Хитер, Саво Новаковић је постао потпредсједник. Мустафа Софтић и Никола Куковић су били први, односно други секретар.

У управу су још изабрани и Милан Петровић (благајник), Душан Балабан (често се спомињао као човјек који је требало да буде предсједник), Вјекослав Ротквић, Милош Јовановић, Омер Исовић, Божидар Илић, Александар Кoвач, Душан Петровић и Миливој Ковачевић. Службена боја клуба била је црвена. Иако се често наводи да је име клубу дао револуционар Веселин Маслеша, за то не постоји материјални доказ  осим приче по којој је рекао:

- Ако се борите, уколико ћете да се борите за своја радничка прва, зашто вам се клуб не би звао Борац.

За ову причу се веже и податак да је Мустафа Софтић, који се највише борио за нови клуб, радио код оца Веселина Маслеше. О томе је у изјави за "Глас" 1976. године свједочио један од првих играча који је из Крајишника прешао у Борац Вељко Ђорђевић.

- Млади револуционар, марксиста и публициста Веселин Маслеша је сигурно био један од идејних твораца и заговорника оснивања РСД Борац - навео је Ђорђевић.

Ипак, постоји и прича по којој је име клуба одређено и раније, јер су се иницијатори борили за своја права, скраћење радног времена, па како су их савременици прозвали "борцима" име клуба се само наметнуло.

Приликом оснивања клуба чланови су дали по 100 динара од којих је секретар Софтић купио прве црвене дресове. Колико је то значило екипи, свједочи и податак да су га сачекали на жељезничкој станици и да су једва чекали да их виде. Борац је према свједочењу Божидара Илића, играча из прве генерације, такође за "Глас" поводом 50 рођендана клуба одиграо први незванични меч против Крајишника и славио 3:1, али доказ о томе се осим ове изјаве није могао пронаћи.

Крајишник љути ривал

Према списима из Загребачког фудбалског подсавеза Борац је први регистровани пријатељски меч одиграо против ШК Славија из Приједора. У првим генерацијама (од 1926. до 1928. године) су играли: Здравко Шербл (први капитен), Владо Зељковић, Душан Пердув, Мишо Чаврак, Фрањо Лемајић, Бранко Кривокућа, Зденко Цимбурек, Тони Белер, Жарко Врањешевић, Јаков Барух, Велимир Амиџић, Јосип Земан, Лудвиг Кирбаумеру, Лудвиг Еберхарт, Никола Пуцар, Миле Пуцар, Миле Прља, Руди Томан, Иван Сиглер, Фрањо Лемајић, Вјекослав Роквић, Лудвих Навркаљ, Бранко Илић, Младен Стефановић, Миле Стефановић, Божидар Илић, Карло Полић и Никола Бандић. Бањалучки тим је често био на удару власти због револуционарних идеја.

- У то вријеме Крајишник је био миљеник власти док је Борац стално био на удару. Његови играчи су били прогоњени, а клуб је у једном периоду био и забрањен због веза с Комунистичком партијом Југославије. Једва су добили дозволу за игралиште. Клуб се у складу с именом стално борио да оствари своја права - појаснио је професор историје Пејашиновић.

Борац је први трофеј освојио 27. маја 1928. године на Турниру радничких клубова у Сарајеву. Занимљиво је да су због забрана на турнир отишли запрежним колима. У првој утакмици савладали су Борац из Јајца са 6:1, а у финалу  Пролетер из Теслића са 4:2.

Након завођења шестојануарске диктатуре клуб је накратко био забрањен. Борац је иначе био шампион Бањалуке у сезони 1936/37 године кад је освојио 14 бодова и славио испред Хајдука док је савладао великог ривала Крајишник. Тада је постао и шампион Бањалучког подсавеза, док је у борби за пласман у Прву лигу Југославије заустављен од Славије Вараждин.

Мечеве је екипа играла на Бањалучком пољу да би доласком Бранка Чубриловића на чело кренула изградња стадиона на Пасколиној циглани. Иначе, садашњи Градски стадион се налази на мјесту гдје је био Стадион бана Кујунџића, који је био домаћи терен  Крајишника. Стадион је отворен 5. септембра 1937. године. Након краја Другог свјетског рата ту је направљен Градски стадион који је и данас дом "великана".

Обнова рада након рата

Фудбалски клуб Борац обновио је свој рад послије другог Свјетског рата 23. јуна 1945. године у Банском двору. За предсједника је изабран Нико Јуринчић, док је тренер постао Идриз Лађаревић. Дан касније одигран је и први меч испред више од 3.000 гледалаца. За наш клуб тада су заиграли војници из неколико дивизија Народноослободилачке војске који су славили 1:0. Бањалучки клуб није успио да се пласира у Прву лигу, али је 1948. године јуниорски тим освојио прву шампионску титулу у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.