Ускоро споменици Селимовићу, Црњанском и Змају

Срна
Ускоро споменици Селимовићу, Црњанском и Змају

БЕОГРАД - Великани српске књижевне ријечи Милош Црњански, Меша Селимовић и Јован Јовановић Змај добиће ускоро споменике у Београду, граду који су задужили својим дјелом и својим пријатељством.

Скупштини града Београда биће предложено да на сједници крајем јула донесе одлуку о подизању споменика.

Споменик Змају требало би да буде подигнут на углу улица Чика Љубина и Змај Јовина, у близини Трга Републике, споменик Црњанском у парку Мањеж или на Ташмајдану, а ову идеју поздравила је и Задужбина Милоша Црњанског.

На платоу на углу улица Краља Петра и Господар Јованове, близу Калемегдана, требало би да буде подигнут споменик Селимовићу, а тај плато ће бити проглашен јавном површином и уређен као урбани џеп.

“Неки од ових песника имају бисте. Верујем да заслужују споменике с обзиром на њихов значај за српску културу”, рекао је за “Вечерње новости” замјеник градоначелника Београда Горан Весић, који је као грађанин поднио приједлог за подизање споменика Црњанском и Селимовићу.

Приједлог за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају потекао је од Игора Мировића, предсједника Покрајинске владе и тај споменик биће поклон Војводине Београду.

Змај је 12 година живио и радио радио као љекар у Београду у кући на углу Крунске улице и Кнеза Милоша, на мјесту данашње турске Амбасаде, у близини зграде Предсједништва Србије.

Весић је рекао да је познато да је Црњански, по повратку из емиграције у Београд, био признат и цијењен, али да није био дио владајуће номенклатуре што га је лишило многих признања које је за живота заслужио.

Црњански је једно вријеме живио у хотелу “Ексцелзиор” да би се са својом вољеном Видом касније скрасио у стану у Маршала Толбухина 81.

Селимовићев роман “Дервиш и смрт” критичари су прогласили за једно од најбољих прозних дјела српске књижевности, једна од најпрестижнијих књижевних награда у Србији носи његово име.

Када су се на јесен 1970. године у медијима у БиХ појавиле прве вијести о селидби Селимовића из Сарајева у Београд са гласинама су кренули и отворени напади на писца, а он је рекао да иде “тамо гдје је ширина, гдје је студирао и провео најљепшу младост”.


У марту 1973. године возом је са супругом и кћеркама стигао у Београд, гдје је, у ишчекивању сопственог стана, једно вријеме живио код свог великог пријатеља Добрице Ћосића.

Умро је 11. јула 1982. године у свом пространом стану, на осмом спрату у Јовановој 39, окружен породицом.

У опоруци, написаној у болесничкој постељи, својим најмилијима оставио је у аманет да живе у Београду.

“Желим да Дарка, Маша и Јасенка живе у Београду, јер у Босни има људи који су кивни на моје држање, на моју независност и на мој успјех, па би се могли ситно освећивати мојој породици”, навео је Селимовић.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана