Которварошанка Драженка Панић упорношћу савладала све препреке: На путу до униформе ни небо није граница

Тим ријечима је Которварошанка Драженка Панић (26) за “Глас Српске” започела причу о животном путу и образовању показавши да срећа заиста прати храбре који се одваже да се зарад истинске љубави отисну далеко од сигурног уточишта, од породице.

Након завршене економске школе њена жеља била је да се пријави за полицију, али те године није било уписа. Чувши од пријатеља да су Оружане снаге БиХ објавиле конкурс, није се двоумила, опробала је срећу и пријавила се. Након мјесец дана на њену адресу стигао је позив за тестирање. Послије успјешно положеног пријемног испита завршила је тромјесечну обуку у Пазарићу, након чега је постављена у извиђачку јединицу у Бањалуци.

- Рад у оружаним снагама ми се свиђао и била сам задовољна својим будућим занимањем. Недуго потом, изашао је нови конкурс за школовање у Атини. Тражили су два кадета, једног за копнену, другог за ваздухопловну академију. Поново сам одлучила да опробам срећу и још једном успјела – испричала је Драженка.

Сваки нови изазов и наредна степеница у животу јачала је њену жељу и љубав да једнога дана поносно обуче униформу.

- Одувијек сам се дивила очевој униформи и моји први кораци према будућој каријери кренули су од њега - истакла је Драженка, нагласивши да јој је породица увијек била највећи ослонац и подршка.

За школовање у Грчкој, додала је, породици је рекла тек након што је прошла припрему и тестирање и то десетак дана прије одласка.

- Стали су уз мене и пружили ми подршку, јер су знали да је то оно што волим. Мајка је била тужна на почетку, јер је бринула, али никада ме није спутавала. Осим породице велику подршку сам имала од својих пријатеља и вјереника. Константно су ме бодрили и показивали да се поносе са мном. Из те љубави и подршке црпила сам снагу. Они су били мој вјетар у леђа на путу до циља - с поносом је испричала Панићева.

Подршку и повјерење најмилијих ова Которварошанка оправдала је тако што је школовање завршила као најбоља од странаца у класи.

- На академији је било студената из разних земаља. Трудила сам се да у што бољем свјетлу представим своју земљу и да докажем да жене у војсци могу постићи завидне резултате.  Није било лако, али јака одлука и инат на крају се награде, у мом случају, чином официра - казала је ова Которварошанка додавши да је за пет година проведених у Атини наишла на бројне изазове. Упорношћу и трудом за осам мјесеци савладала је грчи језик, а потом је четири године академска предавања слушала на грчком. Наставу су пратили војна обука и тренинзи два пута дневно.

- Сваки дан био је испрограмиран до детаља с циљем да нас оспособе и да од нас створе официре који ће бити у могућности исправно да реагују у кризним ситуацијама и командују подређенима - истакла је Драженка и додала да је велика част носити униформу која симболизује моћ, дисциплину и даје осјећај сигурности и компетентности.

Панићева је у Грчкој завршила авио-инжењеринг, смјер војна и цивилна инфраструктура. Од угледних и искусних професора, који су њој и њеним колегама приказали ширу слику војне ваздухопловне академије, научила је много. И док сваког дана одлази на посао у Маховљане као командир Другог зракопловно техничког вода у Првом хеликоптерском сквадрону, ова Которварошанка сања да се једнога дана вине небу под облаке.

- Највећа жеља у професији ми је да постанем пилот. Ако буде прилике за то у будућности, нећу је пропустити - поручила је она.

Спорт

Осим љубави према униформи Драженка Панић гаји и огромну љубав према спорту. Ова Которварошанка тренирала је карате 15 година, џудо пет, кик­-бокс годину и кошарку двије године.

- С обзиром на то да сам била активни каратиста од своје шесте године, борилачке вјештине су ми много помогле у физичком и умном развоју - казала је Драженка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.