Златни град у срцу Европе

Пред нама се отвара богата ризница културно-историјских споменика, умјетничког блага и очаравајуће архитектуре.  

Најљепши  град Западних Словена саграђен је на девет брда у долини величанствене ријеке Влтаве.

Док шетамо прашким улицама, препуштени магији историје, питамо се иза којих зидина се водио процес Јозефа К., да ли су тим путевима ходили Кундерини јунаци те чиме ли је био одушевљен Моцарт. 

Ходајући калдрмама и мостовима осјећамо словенски дух, а на натписима и у ријечима препознајемо обрисе старословенског језика, што је посебно занимљиво за оне који воле да упоређују чешке ријечи са српским и уочавају духовне сличности и разлике Словена.

Пред капијама Прашког замка на Храдчанима почиње чаролија. Као да нас нека чудесна моћ враћа у давно прошла времена док се пред нашим очима  на капији смјењује почасна гарда која га чува.

Одатле се пружа поглед на сликовиту Златну улицу поплочану калдрмом чије су мале грађевине некада припадале чуварима градских бедема и занатлијама.

У низу минијатурних кућа видимо и дом Франца Кафке, кућу која је претворена у музеј. 

Обилазећи тврђаву, нијемог свједока давних времена, доживјећете незабораван поглед на небо ружичасте боје које урања у Влтаву, мостове који спајају њене обале те на прашке торњеве којих има око 500, због чега  га називају и Градом сто торњева.

Стари бедеми тврђаве, који су под заштитом Унеска, вјечни су спомен на династију Пшемисловића од којих су неки доспјели на значајна мјеста у Светом римском царству.

Корак по корак и налазимо се на Староместским намјестима, најстаријем тргу гдје је и живописна “Кућа минута” у којој је Кафка провео добар дио живота.

Одатле нас Париска улица води до Јеврејске четврти, а Карлова у центар града или на Карлов мост. 

Чувени готички споменик Карлов мост најстарији је у средњој Европи, а давне 1348. године спојио је обале Влтаве. Незаборавно крстарење Влтавом пружа поглед на град из једне другачије перспективе. 

Не треба отићи из Прага, а не свратити у неки паб и пробати чувено пиво, кољеницу и кнедлочке.

Ходајући Прагом као да пролазимо мозаиком који чини спој романичких облина које не ремете строгост готичких звоника.

Ренесансне палате стапају се са барокним црквама, али и модерним кућама. Маса људи пред астрономским сатом из 15. вијека чека да се појаве апостоли и благослове град.

Сат симболима указује на проток времена од изласка и заласка сунца и мјесеца. 

Праг је једини град који је за вријеме Другог свјетског рата био поштеђен разарања, јер су сви застајали пред овом културно-умјетничком ризницом.

Једино што у Прагу може сметати јесте мноштво туриста који се ужурбано крећу, али то не умањује чаролију коју доживи свако ко се препусти шетњама прашким улицама.

Легенда

Назив града потиче од старословенске ријечи која значи “газ”, односно мјесто за прелаз. По предању, назив је везан за прелаз преко ријеке Влтаве.

Друга прича казује да је принцеза Либуше, која је владала Вишехрадом при заласку сунца испружила руку према истоку, у правцу густих шума, показала према брду Храдчани и рекла како види град чија ће слава досегнути до звијезда.

Заповједила је својим људима да иду тамо, јер  ће у густој шуми пронаћи човјека који прави праг за своју кућу те да на том мјесту подигну дворац и назову га по томе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.