Шта се дешава са најпознатијим словеначким језером?

Агенције
Шта се дешава са најпознатијим словеначким језером?

Ружичаста боја воде Бледског језера која окружује острво могла би да буде аларм за претерани развој туризма као и проблеме загађења који не би требало да се игноришу.

Ову боју изазива посебан скуп отровних спојева (цијанотоксина) које испуштају цијанобактерије, односно модрозелене алге.

Цвјетање вода или мора изазива убрзани раст модрозелених алги због промјене у њиховом природном окружењу, као што су повећање температуре воде, салинитета или загађења, а њиховом бујању доприноси и глобално отопљење.

Словенски стручњаци упозоравају на то да би проблем Бледског језера требало хитно да се ријеши, за шта им је потребна помоћ државне власти. Еколози напомињу да је природна равнотежа језера посљедњих година знатно нарушена и да не би смијела да се игнорише.

Приликом еутрофикације, односно цвјетања, боја воде зависи од врсте алги које цвјетају. Може да буде зелена, жућкасто-смеђа или црвена.

Цвјетање ових организама који повећаним размножавањем троше кисеоник може да буде узрок масовног страдања риба, инсеката, птица и алги. Њихово нестајање додатно убрзава старење водених екосистема, као што је језеро.

Специфични отрови које производе модрозелене алге не изазивају тровање, тегобе и болести само код животиња, него и код људи, како код купача - тако и оних који једу токсичну рибу и плодове из мора и језера.

У природи процес еутрофикације траје хиљадама година док се под човјековим утицајем скраћује на само неколико година.

Најпознатији примјер еутрофикације је Боденско језеро у Њемачкој.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана