Град до којег не воде путеви: Богатство, хладноћа и тама руског града

Мало је градова с тако мрачним и хладним зимама као што је случај с руским Нориљском, гдје становници неће видјети сунце до средине јануара. Један je од најхладнијих градова на свијету, а његово страновништво зими се бори против хладноће која може да буде и 55 степени испод нуле.

Хладан период траје 280 дана у години, а сњежне олује погађају Нориљск у просјеку 130 дана. До њега не воде путеви, већ се долази само авионом, бродовима или чамцима.

Срећом, слетање у Нориљск није тако опасно као што дјелује. У време Стаљина до града је постојао пут познатији као „пут смрти".

Док трају олује аутобуси се често кваре, али резервна возила су спремна како би грађани могли да буду евакуисани на врijеме, без страха од смрзавања на путу. Осам до девет месеци град је прекривен снијегом, а „синдром поларне ноћи", односно мрака који траје два мјесеца разлог је честе анксиозности, нервозе, несанице и депресије.

Нориљск је смештен изнад Арктичког круга и дом је највећој светској топионици гвожђа, која испушта толико загађеног материјала у ваздух да у кругу од 30 километара "ни трава не расте". Град лежи на једном од највећих светских налазишта никла, платине и паладијума, због чега је и један од најбогатијих градова у Русији.

Некада су ту радили затвореници Гулага, а данас су запослени веома добро плаћени за тај посао.

Како је посао рудара тежак, на располагању им је 90 дана одмора и пензија у 45. години. Контаминација тешким металима утврђена је чак 60 километара даље.

Али без обзира на загађеност, хладноћу и депресију, која је прилично честа, Нориљск има велико позориште, бројне кафиће, галерије и бројна мјеста у којима становници траже уточише од мрака и зиме. Кад су температуре веће, сваку прилику користе да изађу из куће, а крај вјечног мрака, који наступа у јануару, славе купањем у језеру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.