Рихард Штраус посљедњи велики западни романтичар

Данко Кузмановић
Рихард Штраус посљедњи велики западни романтичар
Рихард Штраус посљедњи велики западни романтичар

Бањалука - Самосвјесни геније, композитор, диригент и мајстор самопромоције Рихард Штраус рођен је на данашњи дан прије 155 година. Блистави ум је имао и неколико сјенки на биографији, од којих је највећа његов амбивалентан став према нацистичкој диктатури.

Поред свих контрадикција у његовом понашању, Штраус је цијелог живота био увјерен да је он посљедњи велики композитор западне музичке традиције. Једно је сигурно - био је посљедњи велики њемачки романтичар.

Готово да не постоји неко коме се музика на почетку филма “Одисеја у свемиру 2001” Стенлија Кјубрика није трајно урезала у памћење. Рихард Штраус је написао те звуке “Свитања” за своје дјело “Тако је говорио Заратустра”, инспирисано Ничеовом књигом. “Свитање” се сматра једним од најблиставијих почетака у историји музике и свакако је једно од најпознатијих. Многи сматрају да је композитор у својој музици са пуно замаха и енергије повезао “чулно дејство” и “оркестарску бриљантност”, те да је стварао музику која је наговјештавала нову еру музике и која је у погледу оркестарских техника и технологије звука надмашила све, чак и Вагнера, што је до тада било незамисливо.

Рихарду Штраусу је отац одмалена омогућио да се музички образује. Од пете године одржавани су му часови клавира, а од седме и часови виолине. Његова два концерта за хорну незаобилазна су у сваком репертоару за овај инструмент. Његов отац је такође сарађивао са Рихардом Вагнером, али није могао да прикрије нетрпељивост према овом великом композитору.

Његово школовање било је под строгим очевим надзором и углавном ограничено на дјела класичних композитора - Хајдна, Моцарта и Бетовена. Тек у шеснаестој години је Рихард успио да се, упркос очевом негодовању, дочепа партитуре Вагнеровог “Тристана”, који му је истински отворио уши за снагу музике. Занимљиво је, дакле, да је Штраус тако брзо успио да се отресе од оца наслијеђене мржње према Вагнеру.

Штраус је чврсто вјеровао да, послије Вагнера, није више могуће правити музику на стари, уобичајени начин. “Од сада”, писао је, “неће више бити бесциљног прављења фраза и више неће бити симфонија”. Одржавао је концерте по многим европским музичким престоницама, а и у САД. Врхунци његове диригентске умјетности везују се за Минхенску оперу, берлинску Дворску оперу и Бечку државну оперу.

Штраус је имао непогрешив осјећај за оно што је могло да помогне њему и његовој музици, водио је веома модеран маркетинг. Добар познавалац Штраусовог лика и дјела Данијел Ендер, који је објавио књигу “Мајстор инсценирања” га назива “прототипом пи-ар човјека”. “Он се трудио да буде присутан у јавности. Он је то постигао тако што је изградио мрежу новинара с којима је био пријатељ и који су о њему стварали слику скромног, позитивног карактера. Они су његова дјела унапријед представљали публици, која би тиме била заголицана”, писао је Ендер.

Често се полемише о његовом ставу о Трећем рајху. Неки сматрају да је у потпуности био уз Хитлера, док се други не слажу са овим ставом. Штраус једноставно није видио разлог због ког би морао да се опредијели на чијој ће бити страни. За њега су постојали само талентовани људи и они који то нису. Године 1933. постао је предсједник Коморе за музику Рајха. Ово није много допринијело његовом угледу. Једно од његових значајнијих дјела у том периоду била је химна за Олимпијске игре у Берлину коју је написао 1936. године.

Његов јак его је имао трагове охолости, што му је донијело одбацивање и презир многих композитора и музиколога 20. вијека. Он је упорно настављао музичку традицију касног романтизма, деценијама након што је проглашена мртвом. Његове опере и инструментална дјела, међутим, преживјели су сва непријатељства. Они су дирљиви и заводе чак и послије једног вијека.

Најпознатији радови

 

Његов рад обухвата два велика периода, један када је био посвећен симфонијској поеми “Дон Жуан”, “Смрт и преображење”, “Магбет”, “Весели доживљаји Тила Ојленшпигла”, “Тако је говорио Заратустра” коришћеној у филму “Одисеја у свемиру 2001”, “Дон Кихот”, и други када је био посвећен операма “Гунтрам”, “Пожар”, “Салома”, “Електра” и “Каваљер с ружом”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана