Најзанимљивије чињенице из живота султана Ибрахима Лудог: У Босфор бацио свих својих 240 жена

Током неколико миленијума људске историје на свјетским троновима смијењивали су се бројни владари. Неки од њих су међу својим поданицима остали упамћени као праведни и вјешти политичари, док су други показали мање интересовање за бављењем државним питањима, а више за неке "споредне ствари". Један од њих је био и Ибрахим од Османског царства, који је касније стекао надимак Луди. 

Ибрахим је рођен 1615. године као најмлађи син султана Ахмеда и његове омиљене супруге, султаније Косем. У наредним годинама, један по један, султанови мушки наслиједници су доживјели несрећну судбину, умирали су у борби око престола. Сви сем Ибрахима, ког је старији брат Мурат IV 1635. године затворио у кавез и држао у њему све до своје смрти. Убрзо потом, као једини мушки наслиједник лозе Османлија , Ибрахим је преузео престо. Ово су неке од најзанимљивијих чињеница из његовог живота: 

1. Смрт старије браће и затварање 

Борба за Османски трон личила је на Игру престола, фигуративно говорећи. Када је Ибрахим имао само дијве године, његов отац је преминуо. Од тог тренутка, па све до 1635. године и проглашења Мурата IV за султана, трајао је буран период превирања. Касим и Бајазит су убијени док је најмлађи од браће остао у животу — али затворен. 

2. Живот у златном кавезу доводи до лудила

У том периоду је у харемима постојао дио који се звао "кафеса" — који је представљао затвор за наслиједнике престола. Унутар његових зидова османски принчеви су држани под присмотром и није им било дозвољено да изађу. Као младић, овде је затворен и Ибрахим. Историјски извори наводе да док је био ту затворен, у комбинацији са стресом који је доживио приликом погубљења двојице браће, Ибрахим доживио ментални слом.

3. Мурат IV умире, а султанија Косем интервенише

Прије него што је те 1640. године, султан Мурат IV преминуо од посљедица цирозе - наредио је да се његов најмлађи брат погуби. Ниједно од мушке дјеце султана Мурата IV није преживјело дјетињство, а знајући колико је његов брат психички нестабилан, Мурат је одлучио да и њему одузме живот како не би преузео престо. Али оно на шта није рачунао јесте султанија Косем, Ибрахимова мајка, која је интервенисала и спасила сину живот. 

4. Ибрахим не вјерује

Ибрахим у први мах није повјеровао гомили која је дошла да га прогласи новим владарем. Блокирао је врата кафесе и никога није пуштао унутра, плашећи се да не прође као остала браћа. Тек кад му је Каманкеш Мустафа-паша показао Муратово беживотно тијело и након наговора мајке Косем, Ибрахим је пристао да преузме трон. 

5. "Кољач царства је мртав!!!"

Приче кажу да су ово биле прве ријечи слободног и новоизабраног султана, пропраћене веслим плесом по харему. Оно што други нису знали јесте да је умјесто старог дошао нови кољач. Али проћи ће још времена, прије него што ће то и сви да увиде. 

6. У први мах, дјеловало је као да је све у реду

Споменути Каманкеш Мустафа-паша био је вјешт и способан политичар и дипломата, који је успио да обави пренос власти са једног на другог султана. Након ступања на престо Ибрахима од Османског царства, чекао је да види какав ће он владар заиста и бити. На опште изненађење већине, он се у првим данима своје владавине показао као изузетно добар избор — тражио је мишљење својих везира, показивао интересовање за царство којим управља, а чак је имао и обичај да се преруши и оде до града или локалне пијаце и "прилушкује" обичан народ. 

7. Први знаци да са Ибрахимом није баш све као што треба

Пролазили су мјесеци, а чинило се да Ибрахим даје све од себе да свом народу буде што бољи владар. Али, његово здравље је почело да слаби, појавиле су се јаке главобоље и напади физичке слабости. Већина данашњих начника сматра да су ово били први симптоми посттрауматског стресног поремећаја због свега с чиме се суочавао током одрастања. Како су године пролазиле "добри султан Ибрахим" постајо је све нестабилнији. Због тога је султанија Косем смислила да свом сину окупира пажњу харемом! На крају крајева, био му је потребан и наслиједник, што се убрзо и десило. Али оно на шта нико није рачунао је чињеница да је Ибрахим имао незасити апетит за жене. 

8. Ни његова дјеца нису била сигурна у његовој близини

Након љубоморне свађе са женом, султанијом Турхан Хатиџе, Ибрахим јој је из наручја преотео заједничког сина Мехмеда и дечаку претио ножем. Посјекао га је, а онда бацио у базен. Један од слугу одмах је скочио и спасао младог принца, али се дјечак једва опоравио од овог инцидента. 

9. Волио је оне жене које није могао да има

Ибрахим је имао на стотине робиња у харему, а оно што је њега највише узбуђивало биле су пуније жене и - оне које није могао да има. Једном приликом, наводно се заљубио у лијепу муфтијину ћерку и од вјерског вође затражио њену руку. Муфтија је знао какав је Ибрахим човјек, и одбио га је. И поред силних застрашујућих причао које су долазиле из харема, муфтија није могао ни да претпостави да ће му султан киднаповати ћерку, а онда, након неколико дана иживљавања - вратити.

10. Све паре је потрошио на опремање харема

Ибрахим је био опседнут харемом (сакупљао је књиге с описима различитих поза) и већину новца из државне касе трошио је на опремање истог. Током његове владавине, царски харем је достигао невиђене размјере луксуза. Жене су имале најмиришљавије парфеме, најфинији текстил и најскупљи накит. Ипак, његова највећа опсесија — која му је у Француској донијела надимак "Le Foy de Fourrures" — тицала се крзна. 

11. Најзлогласнија прича о лудом султану

Можда најзлогласнија прича о Ибрахиму има везе са султанијом Сивекар, која му је наводно рекла да је једну од његових конкубина "компромитовао аутсајдер" али да она о томе не зна више детаља. Данима је бjеснио и захтијевао информације о издајнику који се налази у његовим редовима. Међутим, како ниједно испитивање није дало резултате, Ибрахим је наредио да се све жене из његовог харема завежу у вреће и баце у Босфор. Укупно 280 жена је удављено због неутемељене тврдње о издаји. 

12. Планови султаније Косем се не остварују

Један од главних разлога зашто је султанија Косем окупирала Ибрахима харемом, био је тај што је онда она могла самостално да влада. Али, након што је одлучио да своје конкубине учини моћнијим од сестара, и она је коначно изгубила стрпљење за свог ментално нестабилног сина.

13. Његови блиски сарадници постају превише моћни

Поред личних суманутих захтијева, он је око себе окупио и гомилу људи сумњивог поријекла и намјера. Један од њих био је и Цинце Хоча, који га је наговорио да погуби дотадашњег великог везира. У међувремену, темељи империје постајали су све климавији. А затим је услиједио рат са Венецијом, 1644. године. До тада га је већина трпјела, јер његове одлуке нису битно утицале на животе већег броја људи, али након што је покренут рат са Венецијом, то се промјенило. Венеција је блокирала Дарданеле и прекинула везу Истамбула са Медитераном, што је довело до великих несташица. А шта је Ибрахим радио док је његов народ гладовао? Проводио вријеме у харему и наметао бруталне порезе. 

14. Мајка се окреће против сина

Године 1647, послије три године сукоба, почела је да се спрема завјера против Ибрахима. Најновији велики везир се удружио, ни мање ни више, него са његовом мајком, како би га свргнули с престола и спасили шта се спасити могло. Али, ништа није ишло онако како су планирали. Султан је наредио да се велики везир погуби, а мајку је избацио из харема. Коначно је био слободан да се неометано забавља, док се катастрофални рат са Венецијом неометано наставио. 

15. Јаничари су му дошли главе

Само годину дана након описаног догађаја, елитна војна јединица Османског царства — Јаничари  — ријешила је да стане "за врат" султану. Када су се они побунили, Ибрахим и његови пријатељи више нису имали никакве шансе. Уз то, ни становници Истанбула више нису могли да поднесу његов зулум. Осмог дана августа 1648. године, гњевна руља се дочепала великог везира, и растргала га на комадиће. Затим су се запутили ка султану, који је ријешио да уточиште потражи код мајке. 

16. Повратак у кавез 

Истог дана, стражари су ухватили Ибрахима и затворили га у палату Топкапи. Још једном се нашао у кавезу, али је све вријеме наивно рачунао да ће га мајка заштитити. Она је, с друге стране, о свему имала слиједеће мишљење: "На крају, неће оставити никога у животу. Изгубићемо контролу над владом. Цијело друштво је у рушевинама. Нека га одмах скину са престола."

Умјесто њега на престо је доведен његов шестогодишњи син Мехмед. 

17. Смрт

Нико се није осећао безбједно док је Ибрахим још увијек био жив, чак и ако је био закључан у кафеси. Нови велики везир је тражио фетву од вјерских вођа да одобре његово погубљење, а овог пута није успротивила ни његова мајка. Умјесто одсијецања главе, султан се сучио за дављењем до смрти 18. августа 1648. године и том приликом је изустио слиједеће речи: "Зар међу онима који су јели мој хљеб нема никога ко ће се сажалити на мене и заштитити ме? Ови окрутни људи су дошли да ме убију. Милост! Милост!", преноси nationalgeographic.rs

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.