Да је жива, Титова Југославија данас би славила 80. рођендан
На данашњи дан, прије тачно 80 година, одржано је Друго засједање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), чиме је утемељена, или како југоносталгичари воле рећи "рођена" Титова Југославија.
Југославије већ одавно нема, али за генерације Југословена 29. новембар је остао упамћен као Дан Републике.
А шта се, уствари дешавало на данашњи дан ратне 1943. године?
Држава рођена у глуво доба ноћи
Друго засједање АВНОЈ-а је одржано у Јајцу, у ноћи између 29. и 30. новембра и завршено је у пет ујутру.
На засједању су се окупили вијећници, представници партизанског покрета из цијеле ратом захваћене Југославије. Нису дошли једино Македонци и Војвођани, јер нису успјели да се пробију преко фронтова.
Засједање АВНОЈ-а и одлуке које су на том засједању усвојене биле су тада ударна вијест у цијелој Европи, па чак и у САД.
Све то се дешавало у вријеме када су се савезници, државе антихитлеровске коалиције, предвођене Великом Британијом, САД и Стаљиновим Совјетским савезом, “ломили” да ли да југословенске партизане признају као једини озбиљан ослободилачки покрет на Балкану.
Вођа покрета, Јосип Броз Тито, добро је знао да ће бити “озбиљан фактор” у ослобођеној Европи само ако се ослободилачки покрет “одржави” и ако се успоставе институције власти. Зато је и сазван АВНОЈ.
Нећемо краља, хоћемо Тита
На засједању у Јајцу одлучено је да се краљу Петру Другом Карађорђевићу и његовој породици забрани повратак у Југославију јер би то, као се наводи у одлуци, “могло довести до грађанског рата”.
АВНОЈ је проглашен врховним законодавним и извршним органом власти у, како су је тада дефинисали, Демократској Федеративној Југославији. Основан је и Национални комитет народног ослобођења Југославије, као извршно тијело АВНОЈ-а.
Демократска Федеративна Југославија је дефинисана као заједница равноправних народа.
Све ове одлуке креирали су Моша Пијаде и Едвард Кардељ, али их је на засједању предложио Тито. Свих 142 вијећника су једногласно гласали за њихово усвајање.
Танјуг, маршал и грб СФРЈ
Те ноћи у Јајцу су утемељени и неки од симбола будуће СФРЈ.
На приједлог Словенаца, установљен је и чин маршала Југославије и та је титула додијељена Титу.
Тито је изабран и за првог предсједника Националног комитета ослобођења Југославије, који је заправо био привремена влада. У тој влади Тито је био и министар одбране, а у оружаним снагама врховни командант.
По многима, ове одлуке су биле темељ стварања култа Титове личности.
Уз вијећнике у Јајце су крајем новембра 1943. стигли и дипломати и умјетници. Били су ту чланови војне мисије Велике Британије, па глумци партизанског позоришта и бројни пјесници, музичари и сликари.
Ђорђе Андрејевић Кун је у Јајцу уочи АВНОЈ-а скицирао грб нове Југославије, који ће постати једно од најпознатијих обиљежја СФРЈ.
– Видјели су страни дипломати да ми нисмо неки бандити, него озбиљни људи који се баве умјетношћу и праве државу – рекао је послије рата чувени вајар Антун Аугустинчић.
Тито и његови сарадници су добро знали колико је битно послати праву вијест у право вријеме, па је неколико дана уочи АВНОЈ-а основан Танјуг – Телеграфска агенција нове Југославије, пише Српскаинфо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
