Бањалучки бискуп који се извинио српском народу: Ко је био Алфред Пихлер
"У овој земљи су у прошлом рату наша браћа православне вјере погинула зато што су православни. Они који су их убијали имали су у џепу католички крсни лист. Звали су се католици. И ти кршћани убијали су друге људе, такође кршћане, зато што нису Хрвати и католици. Ми болно признајемо ову страшну заблуду тих залуталих људи и молимо браћу православне вјере да нам опросте као што је Крист опростио свима".
Написао је ово у божићној посланици 1963. године тадашњи бањалучки бискуп Алфред Пихлер. Он је уједно и први римокатолички свештеник који је јавно говорио о покољима Срба у Бањалуци и Крајини у Другом свјетском рату.
Нијемац из српске средине
Пихлер је поријеклом Нијемац рођен у српској средини. Родио се у њемачкој колонистичкој породици 1913. године на Оштрељу код Дрвара. Истоимено мјесташце на планини Оштрељ, било је дом за бројне њемачке породице који су у Западну Босну дошли ради развоја дрвне индустрије.
За бискупа бањалучког именован је 22. јула 1959. године, а посвећен 18. октобра исте године.
Пензионисан је 15. маја 1989., а упокојио се 17. маја 1992. године. Отишао је у пензију са 75 година када га насљеђује бискуп Фрањо Комарица, који је на тој позицији и данас. Алфред Пихлер био је свештеник 48 година, од тога 29 година бискуп.
Пихлерови су и данас угледна породица, која даје свештенике Римокатоличкој цркви и која има традицију богословског стваралаштва. О угледу који је бискуп Пихлер уживао међу православнима говори и податак да му је на сахрани била и делегација Српске православне цркве.
Извињење Србима
– Један од изузетака у редовима високе римокатоличке хијерархије, заједно са кардиналом Евгенијем Тисераном, који је имао снаге да јавно осуди ватиканску политику у Другом свјетском рату, био је бискуп бањалучки Алфред Пихлер. Старији људи бањалучког краја памте да је пред усташе који су рушили цркву у Маглајанима, излазио голорук убјеђујући их да се окану зла и да не руше богомољу. Фанатизовани Павелићевци су зазирали од Пихлера као угледног духовника, али прије свега Нијемца кога су као комплексирани сателити морали да респектују – наводи Радован Пилиповић у својој књизи „Ореоли и сенке“, која се бави Српском православном црквом на простору некадашње Независне државе Хрватске.
Пред студентима Теолошког факултета у Загребу, између осталог, рекао је да је 1941. година била „веома тешка и болна, у којој је хрватски народ укаљао своје лице према српском становништву“.
У елаборату Савезне комисије за вјерска питања, од 11. маја 1964. године, написано је да је Пихлер у својој божићној честитки осудио поступке усташа над православним живљем у току Другог свјетског рата.
– За та злодјела, на одређен начин, осудио је и Римокатоличку цркву, односно бискупе у Хрватској, јер је сматрао да нису предузимали мјере у циљу онемогућавања усташких злочина… – забиљежено је у поменутом елаборату.
Даље је забиљежен и дио у којем се описују напори бискупа у помирењу са православним свештеницима.
Блиски односи са православним свештеницима
– Ранијих година ријетко је било случајева да католички и православни свештеници ступају у међусобне контакте, особито да је до сусрета долазило између бискупа и епископа. Ако је тога и било онда су они имали скоро искључиво конвенционалан карактер. Једино је познато да је бискуп Алфред Пихлер, из Бања Луке, редовно ступао у везу са епископом Василијем, док се овај тамо налазио са службом, као и са епископом Андријом, који је замјенио Василија на положају епископа бањалучке епархије. Пријатељски односи између Пихлера и Андреја и данас су врло добри – наводи се у овом документу.
Управо је пријатељство са владиком Андрејем Фрушићем, и њихов рад на зближавању вјерника Православне и Католичке цркве, поред извињења српском народу за ратне злочине, нешто по чему ћемо Пихлера највише памтити.
Пихлер и Фрушић су од шездесетих до осамдесетих година држали службе у католичкој, односно православној цркви.
– Јавности је непознат детаљ да су католици у Слатини, од 1967. до 1986. године, дакле пуних 19 година, обављали мису и литургијске обреде у православној цркви у Слатини, захваљујући владики Андреју. А сада бискупију и епархију дијели велики зид. У вријеме владике Андреја и бискупа Алфреда ту су биле ниска, дрвена ограда и мала капија коју су назвали ‘екуменска врата’, јер су свако вече један другом владика и бискуп долазили на партију шаха. Овај тандем, владика Андреј и бискуп Алфред, прије 40-50 година почели су и урадили нешто што досад није урађено на овим просторима – рекао је хроничар и публициста Славко Подгорелац.
О њиховом пријатељству свједочи и то што је Пихлер владици Андреју уручио медаљон који му је по Пихлеру послао папа. Бискуп Пихлер био је члан Међународне мјешовите католичко-православне комисије за теолошка питања, у којој је учествовао све док је могао путовати. Такође, установио је 13. маја 1973. године жупу Марија Звијезда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
