Затражен поступак против БиХ због Сејдића и Финција

Европски суд за људска права утврдио је 2009. године да су Јакоб Финци и Дерво Сејдић, припадници ромске, односно јеврејске националне мањине, доказали да су одредбе Устава и Изборног закона БиХ дискриминирајуће, јер спречавају припаднике мањинских група да се кандидују за члана Предсједништва и делегата у Дому народа Парламента БиХ. Иако је од доношења пресуде прошло седам година, она није спроведена, јер о томе нема политичког договора у ФБиХ.

Ово је први пут да у руке Комитета министара Савјета Европе стиже такав приједлог откако је прије неколико година та могућност уграђена у конвенцију о људским правима. Извршни директор Међународне групе за права мањина Марко Латимер наглашава да неспровођење одлуке може да има далекосежне посљедице.

- Осим што нарушава легитимитет Европског суда за људска права, ово значи да је свако ко се не идентификује као неко ко припада једној од три већинске етничке групе у БиХ и даље спријечен да се кандидује за те позиције - додао је Латимер.

Наглашава да право осталих народа на политичко учешће није само загарантовано Европском конвенцијом о људским правима, коју је Европски суд за људска права примијенио, већ представља и основно право у међународном праву.

- Дошло је вријеме да БиХ испуни преузете међународне обавезе и дође до консензуса о измјени Устава и изборног законодавства - истакао је Латимер.

Заступник Савјета министара БиХ пред Европским судом за људска права Моника Мијић каже да термин прекршајни поступак није прихватљив превод већ да се ради о процедури путем које је затражена провјера да ли је пресуда спроведена или не.

- То је нова процедура која је уведена у конвенцију прије шест година и представља додатни инструмент Комитета министара Савјета Европе у контроли извршења пресуда. Ако он закључи, односно сматра да нека држава одбија да се повинује пресуди или одлуци Европског суда за људска права, може уз одлуку донесену двотрећинском већином чланова комитета упутити упит том суду да да свој став. Ако суд утврди да је извршена, случај ће бити затворен, а ако није, предмет се поново враћа Комитету министара, који треба да утврди даље мјере за извршење - појаснила је Мијићева.

Оцијенила је да је упућивање захтјева вид политичког притиска да одлука буде спроведена.

- Крајња посљедица према земљи која упорно одбија да спроводи пресуде суда у Стразбуру је искључење из Савјета Европе. То се до сада није десило - рекла је Мијићева, додавши да и Велика Британија има пресуду коју није спровела десет година.

Пресуда Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци" била је протеклих година једна од главних тема на састанцима представника најјачих странака у БиХ. Став РС је јасан и не прихвата измјену самог начина избора члана Предсједништва БиХ, већ предлаже да буде биран један члан Предсједништва БиХ, а да се брише садашње рјешење да се бира Србин из РС. ФБиХ користи овај случај да издејствује веће промјене Устава на штету интереса Српске, а не могу се усагласити ни бошњачки и хрватски политичари у вези са моделом избора члана Предсједништва БиХ.

Тужилаштво БиХ

Неспровођење одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци" нашло се и под лупом Тужилаштва БиХ. Истрага је покренута 2013. године, а према ријечима портпарола те правосудне институције Бориса Грубешића, она и даље траје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.