Зафрановић сутра у Бањалуци представља филмски пројекат "Дјеца Козаре"

Представљање пројекта заказано је за 12 часова у Банском двору - Културном центру, а због епидемиолошке ситуације организовано је само за представнике медија.

Један од највећих ексјугословенских и европских филмских аутора Лордан Зафрановић рекао је недавно за "Глас Српске" да ће се током боравка у Бањалуци састати са културним радницима из Српске с којима ће разговарати о својим плановима да сними филм "Дјеца Козаре".

Истакао  је да је циљ посјете да се пронађу евентуални партнери из Српске који би финансијски подржали снимање овог историјског филма који се бави страдањем дјеце са Козаре у вријеме НДХ.

Нагласио је да ни након свих перипетија у вези са сценаријем није одустао од снимања овог филма.

Филмски центар Србије је средином прошле године одлучио да финансијски подржи снимање овог филма, али, како каже Зафрановић, ради се о средствима која нажалост нису довољна за снимање једног овако великог и захтјевног филмског пројекта на којем он ради већ готово 30 година.

- Видјећемо шта ће бити у Бањалуци. У сваком случају покушаћу да нађем и коопродуценте у Хрватској, јер мислим да је и њој потребан један овакав филм и да је то начин да она са себе скине ту сјену усташтва – поручио је тада Зафрановић који посљедњих десетак година живи и ради у Прагу.

У интервјуу који је раније дао за Срну рекао је да прижељкује да снимање филма "Дјеца Козаре" почне на јесен ове године, те поручио да није спреман на никакве компромисе и такозвана ублажавања.

Зафрановић је нагласио да би посебно желио да у филму играју глумци Никола Којо и Аница Добра, те да премијера буде на Фестивалу у Кану.

Он је истакао и да ће дјецу у филму глумити малишани са Козаре, на којој се та драма и дешавала.

- Цијели филм ће се снимати на подручју Козаре. На самом стратишту. Са друге стране Уне саградићемо логор, који би могао бити нека врста едукативног центра за посјетиоце, студенте и истраживаче - рекао је Зафрановић.

Он је указао и на сјајан сценарио Арсена Диклића, који је писан прије 30 година.

- Наравно да је кроз то вријеме прошло доста новог искуства које ћемо укомпоновати унутар постојеће приче. Арсен Диклић је познат као писац који и о најсуровијим злочинима покушава да прича на изразито хуман начин, не оптужујући никога унапријед. Занимљиво је како обични људи, у тренутку када им се то омогући, постану злочинци - навео је Зафрановић.

Зафрановић је указао на потребу за истином и толеранцијом на овим просторима.

- Како до данас нисам могао снимити филм о дјеци Козаре, желим вјеровати да је и друштвена клима на овим просторима то омогућила. Земље бивше Југославије помало се демократизују и готово све заклињу на антифашизам, као темељ свих идеологија које су настале послије распада Југославије. Тај потез се дуго чека - да се елите појединих народа извине и замоле за опроштај за злочине које су починили представници тих народа у Другом свјетском рату и у недавном рату на Балкану - рекао је Зафрановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.