Увоз пише коначне цијене на рафовима

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик најавио је да ће идуће године дио цијена робе широке потрошње бити ограничен, док ће неки од производа бити и јефтинији.

- Српска има довољно хране, а дијелом смо наслоњени на Србију и захвалан сам властима ове земље што нас подржавају - рекао је Додик.

Економисти истичу да је основна функција органа власти да свим средствима помогне онима који плаћају порезе - односно грађанима.

- Треба похвалити покушај и идеју о ограничавању цијена поједине робе. Можда ћемо успјети у томе да на неки начин цијене стабилизујемо и да их смањимо. Скептичан сам када је ријеч о том питању, јер смо земља која зависи од увоза - казао је “Гласу” економиста Александар Љубоја.

Додао је да је Србија велики произвођач потрошних добара у прехрани те дијелом у енергетици и фармацији и да тиме има капацитет да обузда цијене.

- Међутим, када то гледамо из угла РС и БиХ, ситуација је другачија. Наши ресурси су ограничени и увозно смо оријентисана земља. Највећи проблем су енергенти, чију цијену кретања нико не може да предвиди, чак ни кристална кугла, а камоли какав економиста и то је питање апетита великих англосаксонских компанија - навео је Љубоја.

На питање ако се нешто могло урадити када је ријеч о ограничавању цијена појединих производа зашто то није урађено до сада Љубоја одговара да је тешко процијенити да ли се могло ишта урадити, јер зависимо од увоза.

- Била је и суша, не само код нас, него у читавом свијету. Цијене хране расту, производња опада, имамо велике геостратешке поремећаје. Сада већ имамо неке контуре правила понашања. Видјећемо шта ће бити у наредном периоду и да ли ће најављене мјере бити могуће реализовати - казао је Љубоја и поручио да је свака помоћ у неизвјесним временима и високе инфлације грађанима добродошла, поготово оним са ниским примањима.

Са његовим ставом слажу се и у Привредној комори РС, гдје наводе да Српска зависи од увози те самим тим и од цијена које се формирају на глобалном тржишту.

- Због тога тешко можемо да утичемо на коначну цијену. Потребна су нам додатна и системска рјешења да подстакнемо што више домаћу производњу и видимо које су нам могућности и шта је оно за шта постоје одређени капацитети које можемо да ангажујемо да бисмо подигли ниво производње, како са стране квалитета тако и количински. На тај начин могли бисмо да утичемо и на коначну цијену стратешких производа као што су хљебна жита, месо и млијеко - рекао је “Гласу” портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић.

Представници потрошача сматрају да је требало још раније ограничити цијене.

- Међутим, ниједна влада не жели да се одрекне новца који је добила на основу ПДВ-а. Имамо много више новца у буџетима, а то колико грађани имају да преживе никога није брига - рекла је извршна директорица Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић.

Подвукла је да се окаснило са тим мјерама, јер и најновије најаве иду у правцу даљег повећања цијена струје, брашна, што ће за собом повући и поскупљење хљеба и свих других пекарских производа.

- Закаснило се са мјерама, али боље икад него никад. То ће, ако наравно заживи, добро доћи многима, поготово оним који јако тешко живе - закључила је Марићева.

Аграрни буџет

Аграрни буџет за идућу годину у Српској знатно је увећан и износи 180 милиона марака. Улагање у аграр требало би да повећа и производњу домаћих пољопривредних производа. Међутим, упућени тврде да резултати тих улагања не могу бити видљиви у краћем периоду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.