Уставни суд БиХ не смије против Шмита
САРАЈЕВО - Уставни суд БиХ је до сада по неком неписаном правилу усвајао готове све апелације које су подносили представници бошњачке политике, кршећи Устав БиХ и идући на штету Српске, али када је предмет постала наметнута одлука Кристијана Шмита у вези са промјенама Изборног закона БиХ, овај суд је издао досадашње политичке миљенике, показујући своје право лице.
Каже ово за “Глас Српске” политиколог из Источног Сарајева Филип Матић коментаришући једну од посљедњих одлука Уставног суда БиХ, који је одлучујући о захтјеву Жељка Комшића и Шефика Џаферовића за оцјену уставности наметнутих изборних промјена од стране Кристијана Шмита, донесених 2. октобра 2022. године, констатовао да су оне у складу са одредбама Устава БиХ и амандманима на Устав ФБиХ.
Према ријечима Матића није га нимало зачудила ова одлука, поготово ако се зна да у овој институцији и даље сједи један број иностраних судија, које и поред досадашње очигледне подршке башњачкој политици, овај пут то нису могле урадити.
- Сигурно је да те судије неће ићи против одлука Кристијана Шмита, јер су и једни и други контролисани из једног центра, био он у Вашингтону, Лондону или Берлину. Зато је, између осталог, и одбијена ова апелација Комшића и Џаферовића, а што опет показује колико је овај суд апсурдан, баш и као сама БиХ. Не могу странци одлучивати, на шта годинама уназад указују представници власти Републике Српске. Сада се то обило о главу Бошњацима, који подржавају овакав састав овог суда. Па то нема више ни у некадашњим колонијалним афричким земљама. То је свуда превазиђено, само још егзистира код нас. Због тога је БиХ данас колонија и неопротекторат - истакао је Матић.
Наводи и да никако не треба занемарити чињеницу да је Хрватска чланица Европске уније и дио тог западног свијета, који данас покушава остварити што већи утицај унутар БиХ.
- То смо уосталом могли видјети и 2. октобра, када је Шмит у изборној ноћи наметнуо нека нова изборна правила. На овај начин он је изједначио снаге унутар ФБиХ, јер се очигледно схватило да је у протеклом периоду подршка Бошњацима била претјерана и да није довела до рјешења, јер су постали највећи кочничари БиХ - каже Матић.
Сматра и да ће Џаферовић и Комшић, и њима слични, на крају бити колатерална штета игара дијела међународне заједнице у БиХ. Како је појаснио они су их до сада и подржавали из интереса, а не зато што су их симпатисали и вољели.
- Њихов једини мото, тог дијела западне међународне заједнице, је “завади и владај”. Бошњаци треба да схвате то, баш као и да подршка коју су до сада имали није нешто што ће потрајати, што се може видјети и из ове посљедње одлуке Уставног суда БиХ - поручио је Матић.
Поводом одлуке Уставног суда БиХ на “Твитеру” се огласио предсједник Српске Милорад Додик, наводећи како образложење, којим се одбацује апелација Жељка Комшића и Шефика Џаферовића, а тиче се, како је рекао, “правног насиља лажног високог представника Кристијана Шмита” - осликава БиХ снажније од било чега.
Гласање
Уставни суд БиХ сачињава девет судија, од чега шест, по два, долази из реда конститутивних народа. Преосталу тројицу иностраних судија бира предсједник Европског суда за људска права. Судећи према “резултатима гласања” само је двоје судија (Бошњака), било за прихватање апелације Комшића и Џаферовића.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
