Улазак Хрватске у Шенген пали аларм

Мигрантски притисак се, према најновијим информацијама, иако смањеног интензитета у односу на претходну годину, наставља на БиХ, посебно када је ријеч о незаконитим уласцима или таквим покушајима преласка границе са територије Србије и Црне Горе.

Из домаћих безбједносних служби поручују да, и поред тренутне повољне слике, треба остати на опрезу, а дио проблема са којим би могли да се суоче већ идуће године је објелодањен у нацрту програма рада Службе за послове са странцима за 2023. Посебан акценат у том документу стављен је на то да би сусједна Хрватска, до чијег тла бројни мигранти управо настоје доћи преко БиХ, требало да, као чланица ЕУ, постане и званично дио еврозоне.

- Један од проблема с којима би се могла сусрети БиХ је улазак Хрватске у Шенген и еврозону, што значи преузимање заштите спољних граница ЕУ од стране Хрватске и додатно ојачавање надзора на границама и заоштравање услова за улазак у ту државу - пише у документу.

Даље је наведено да би, уколико се не би плански запријечиле критичне тачке на граници са Србијом и Црном Гором, то у контексту мигрантске кризе могло довести до дисбаланса између уласка и изласка.

- Мигранти би и даље улазили на територију БиХ, али би због појачаних активности Граничне полиције Хрватске те запречавања границе дошло до значајног смањења излазака миграната из БиХ у Хрватску, поготово на подручјима која гравитирају уз границу са ЕУ, чиме би била додатно усложњена хуманитарна и безбједоносна ситуација на тим подручјима - истакнуто је у најновијем планском документу надлежне домаће службе.

Са директором Службе за послове са странцима Слободан Ујићем у петак нисмо успјели да ступимо у контакт, а у плану рада је истакнуто и да ће, уз све то, мигрантска криза и њено држање под контролом бити приоритет и у току наредне године.

Да је ситуација тренутно под контролом потврђују и посљедњи подаци које су сумирале безбједносне институције у БиХ. У информацији о миграцијама за април, коју је на посљедњој сједници усвојио Савјет министара БиХ, пише да су од јануара до краја априла ове године у незаконитом преласку или покушају незаконитог преласка евидентиране 1.433 особе, што је за око 32 одсто мање у односу на исти период годину раније.

Служби је у том периоду пријављено 3.865 незаконитих миграната, што је за око 4,62 одсто мање него у истом периоду претходне године. Држављани Авганистана и Пакистана и даље чине највећи број незаконитих миграната који су евидентирани. Од укупног броја пријављених, њих 3.293 исказало је намјеру за подношење захтјева за азил, али су истовремено само 53 на крају и поднијела тај захтјев.

Највећи притисак, када је ријеч о улазу у БиХ, је на подручју Зворника, Хума и Вишеграда, а на излазу у зонама око Орашја, те Велике Кладуше и Брода. Највећи дио, око 84 одсто миграната, откривено је у подручјима која су изван граничног прелаза. На самим прелазима евидентирани су покушаји преласка границе у товарном простору теретних возила, са туђим или фалсификованим документима, док је код Братунца забиљежен и покушај претрчавања прелаза.

Став Брисела

Европска комисија је објавила је у петак Служба за послове са странцима, у посљедњем извјештају препознала напоре службе, оцијенивши управљање миграцијама позитивним од свих 14 приоритета који су постављени пред БиХ. Уз подршку Министарства безбједности БиХ, које је ову тему ставило у врх приоритета, постигнути су, додали су, одлични резултати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.