У родном граду живи тек сваки трећи становник Српске

Ведрана Кулага 24.03.2017 16:01

Бањалука - Тек сваки трећи становник РС од првог дана живота до данас живи у родном граду или општини, а у свега три локалне заједнице број досељеника није већи од популације која је у њима цијелог живота.

Ове занимљиве трендове откривају резултати Завода за статистику РС добијени обрадом података са пописа становништва из 2013. године.

Попис је показао да од укупно 1.170.342 становника у Српској од рођења у истом мјесту станује њих 412.703 и у готово свим срединама они су у мањини у односу на оне који су нови дом пронашли у другој локалној заједници. Подаци показују да таква слика није у само три општине - Кнежеву, Љубињу и Оштрој Луци, гдје има више становника који у њима живе од рођења него оних који су одлучили да се скрасе у тим срединама.

У градове Српске је из другог насељеног мјеста унутар исте општине, друге општине у РС, ФБиХ, Брчко дистрикта и иностранства дошло 757.639 људи. Статистичари су дошли до података да је највише људи нову адресу пронашло за вријеме ратних дејстава од 1991. до 1995. године, што је и очекивано јер су у том периоду биле највеће миграције становништва.

Унутар једне општине мјесто боравка промијенила су 135.122 лица, а из једне локалне заједнице у другу прешло је 105.165 људи. Иако статистика није навела појединачне податке за сваку од тих земаља понаособ, из укупних се види да је од странаца у РС стигло највише особа из бивше СФРЈ - 75.116. Из других иностраних држава стигло је 45.766.

Највише досељеника је у Бањалуци - 109.255, што према оцјени демографа није изненађење јер је ријеч о највећем граду, административном и универзитетском центру. Слиједи Бијељина, у којој данас живи више од 70.000 оних који у њој нису рођени, те Приједор, у којем се скрасило 57.480 "нових" становника. На листи пожељних градова су и Добој и Зворник.

Нову адресу у градским срединама у РС махом су тражили и они које је живот на територију Српске довео из неких од бивших југословенских република, али и других држава. РС је нови дом за њих 180.305.

Демограф Стево Пашалић истиче да су резултати пописа које је Српска добила углавном потврдили оно што се знало и прије, а то је да у велике центре стиже све више људи.

- Ради се о унутрашњим миграцијама и процесу одсељавања према градовима из мањих средина. Празне се сеоска подручја и одлази се у веће градове, па чак и из општина у општине из низа разлога, а главни је нада у бољи живот. То се махом односи на млађе категорије и то није изненађујући број - казао је Пашалић.

Ово подручје је, каже он, познато по унутрашњим, али и спољним миграцијама.

- Ту се ради махом о младим људима који се школују изван мјеста ранијег боравка и с временом желе да тамо и остану. Заволе те средине, имају веће шансе за запослење, а класичан примјер је Бањалука, која демографски стоји фантастично захваљујући само досељавању, а не домицилном становништву - каже Пашалић и додаје да је добро што је РС добила демографске податке и што сада има праву слику многих сегмената друштва.

Укупан број становника и средине са највише оних који су од рођења у њима

Град Укупно Рођени

Бањалука 180.053 70.798

Бијељина 103.874 33.855

Добој 68.514 24.570

Приједор 80.916 23.436

Градишка 49.196 17.111

Зворник 54.407 16.894

Прњавор 34.357 14.176

Теслић 37.236 14.831

Лакташи 34.210 12.732

Требиње 28.239 11.441