Тегелтија: Због става Косова није усвојена декларација

Срна
Тегелтија: Због става Косова није усвојена декларација

БЕЧ - Предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија изјавио је данас у Бечу, гдје присуствује Самиту о западном Балкану, да је постигнут велики степен сагласности о свим кључним питањима која оптерећују земље региона, али да због чудног става делегације (самопроглашеног) Косова није постигнут консензус о усвајању декларације.

Оцјењујући да је састанак са аустријским канцеларом Себастијаном Курцом и специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком био одличан, Тегелтија је навео да је требало заједнички да се усвоји декларација и да се прослиједи Савјету Европе као заједнички став свих земаља.

-Разговарали смо о неколико кључних питања, а то су пандемија са којом се боримо више од 15 мјесеци, економија након завршетка борбе против ковида, економска сарадња, те питање миграција и процеса проширења са ЕУ - рекао је предсједавајући Савјета министара новинарима у Бечу.

Он је напоменуо да проблем са пандемијом неће бити завршен без наставка вакцинације, што није могуће уколико вакцина не буде доступна свим земљама у свијету.

- Оно што је охрабрујуће јесте то да је Курц обећао да ће од августа Аустрија обезбиједити додатни милион доза вакцина за све земље западног Балкана - рекао је Тегелтија и подсјетио да је у првој транши коју је обезбједила Аустрија од 650.000 доза вакцина БиХ добила 214.000 доза, те да испорука још траје.

Он је захвалио и Србији за помоћ у процесу вакцинације, јер је готово 15 одсто доза које су стигле у БиХ резултат Владе Србије.
- Када је ријеч о економији сагласни смо да нам долази тежак период опоравка од пандемије. Први услов јесте да окончамо борбу са ковидом, а коју ћемо завршити са вакцинацијом, а послије тога слиједе значајне инвестиције и помоћ реалном сектору - појаснио је Тегелтија.

Он је навео да инвестиције морају бити потпомогнуте Европским инвестиционим планом за западни Балкан.
- Сви смо свјесни тога да ЕУ мора више инвестирати у западни Балкан, јер су му најзначајнији спољнотрговински партнери земље ЕУ - нагласио је Тегелтија.

Када је ријеч о миграцијама и процесу проширења, Тегелтија је навео да ту постоје јасни ставови свих присутних, а то су да Европа не показује посебне амбиције да земље западног Балкана постану чланице ЕУ.

- Још не постоји званичан став по том питању. Не изјашњавају се да су против тога, али много тога се ради да се не иде у проширење или бар да се не иде оном брзином којом смо планирали - истакао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, питање миграција је веома важно за БиХ која је дошла у ситуацију да буде посљедња земља западног Балкана која треба да заустави миграције према западној Европи, а то није могуће.

- Миграције треба зауставити тамо гдје почињу, тамо гдје мигранти улазе у ЕУ, а на граници од 1.000 километара између БиХ и Хрватске није могуће зауставити мигранте - указао је Тегелтија.

Он је напоменуо да ће свака техничка помоћ полицијским агенцијама у БиХ добродоћи, али ако се тај процес не буде заустављао прије БиХ - у самој БиХ он не може бити заустављен.

Коментаришући подршку Лајчака и Курца уласку земаља западног Балкана у ЕУ, Тегелтија је рекао да је Аустрија земља која предводи оне државе које подржавају приступање земаља западног Балкана ЕУ, али да, нажалост, постоји велики број земаља које не дијеле тај ентузијазам.

- Земље западног Балкана спроводе многе реформе, раде много тога што се од њих захтијева у процесу придруживања ЕУ, али као да се појави нека жневидљива рукаж која постави додатне услове и заустави земље западног Балкана, а тиме се озбиљно губи повјерење грађана у поступак проширења - констатовао је Тегелтија.

Тегелтија је додао да, када грађани изгубе повјерење, онда се у много тежу ситуацију доведе и власт која треба да спроводи реформе, а од којих су неке јако захтјевне и политички и економски.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана