Републички тужилац предлаже измјене Закона о ревизији јавног сектора

То, у Извјештају о раду, предлаже и републички тужилац, Махмут Шврака. Требало би, сматра, да ствари буду јасније јер негативно мишљење ревизора често нема везе са кривичним дјелима, а у јавности се, врло често, такво мишљење управо с њима и повезује што може да доведе до тога да се ствара неповјерење у рад институција. 

“У досадашњем раду тужилаштва су након поновног финансијског вјештачења по ревизорским извјештајима, која су иначе скупа за тужилаштва, утрдили да нема елемената било којег кривичног дела, а што је и најчешћи случај. Онда се у јавности формира мишљење како је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске указала на незаконитости, односно криминалне радње, али тужилаштво неће да процесуира учиниоце кривичних дела. Оваква мишљења су погрешна”, Извјештај о раду тужилаштава Републике Српске.

Ово би могло да се уреди тако што би се измјенио Закон о ревизији јавног сектора који би обавезао ревизоре да поднесу кривичну пријаву ако утврде елементе кривичног дјела у раду тужилаштва. Правницима је ствар прилично јасна - не треба ништа мијењати већ треба поштовати важеће законе по којима је пријава кривичног дјела обавезна. 

“У Закону о кривичном поступку је већ предвиђена таква могућност, односно дужност сваког службеног и одговорног лица, тако да је непотребно додатно прописивати исту обавезу другим законом. Негативна оцјена ревизора у смислу његових законских овлашћења не повлачи директно кривичну одговорност, то може бити индиција на неки начин, односно, из одређене документације Тужилаштво може утврдити да ли постоје основи сумње за неко кривично дјело”, истакао је Немања Шикман, правник.

У тужилаштву по таквим пријавама, углавном, доносе наредбе о неспровођењу или обустављању истрага. Прошле године то је урађено 17 пута док се у исто толико случајева истрага тренутно спроводи. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.