Радомир Лукић, професор уставног права: Комшић је симбол рушења конститутивности

Дарко Момић
Радомир Лукић, професор уставног права: Комшић је симбол рушења конститутивности

Тешко је коментарисати изјаву некога ко није објективно упућен у историјска, социолошка, правна и политиколошка питања уопште, а поготово ових простора. Такође је тешко коментарисати некога ко је неспорни политички профитер, јер не знам чиме би се то Жељко Комшић бавио и где би и у чему успео када се не би бавио калајевштином и кршењем начела Устава БиХ о конститутивности три народа који конституишу БиХ у уставно-правном и друштвеном смислу.

Каже то у интервјуу за “Глас”  Радомир Лукић, професор уставног права на Универзитету у Источном Сарајеву поводом става хрватског члана Предсједништва БиХ да је потребно одустати од концепта конститутивности у БиХ.

- Вјероватно би се бавио неком илегалном трговином, као што нелегитимно тргује са Бошњацима у политичком смислу - истиче Лукић и додаје да Комшић у кантонима са хрватском већином добија око 10 одсто гласова, па одатле није тешко  закључити ко га бира и зашто то значи да он сам представља “кршење начела конститутивности три народа и не не представља политичку вољу Хрвата у БиХ”.

ГЛАС: Комшић тврди да је то предвиђено пресудама Европског суда за људска права из Стразбура, највише у случају Сејдић-Финци?

ЛУКИЋ: Пресуда Европског суда за људска права је сама по себи веома спорна. Она не тражи елиминацију тог начела, које је као што рекох, једини темељ који обезбеђује опстанак БиХ и мир у њој. Она тражи могућност приступа оних који се уставно одређују као “остали” у Председништво БиХ и Дом народа. То није исто што и елиминација темељног начела о конститутивности три народа и два ентитета. Међутим, са друге стране, осим пресуде Европског суда за људска права ми знамо и за Ејупа Ганића, као члана Председништва БиХ изабраног 1991. године, који је наводно потицао из реда “осталих”, знамо за његово деловање, као и за ту врсту изборне преваре. Тој изборној превари је равна изборна превара са Комшићем.

ГЛАС: Да ли је то усамљени приједлог Комшића или неки озбиљнији кругови пуштају пробни балон и испипавају терен?

ЛУКИЋ: Мислим да се ради о здруженом деловању Комшића и Бошњака, јер он је њихов представник у политичком и идејном смислу. Бошњаци подривају Устав БиХ на овај начин причом о тзв. грађанској држави одавно, с времена јаче, а с времена слабије. У овом моменту нема снажнијих покушаја да се то учини. На крају, о томе одлучују три конститутивна народа и два ентитета. А немају сви конститутивни народи  намеру да то учине, када већ ту жељу имају Бошњаци, који би елиминацијом конститутивности да остваре политичку пројекцију и жељу муслиманског фундаменталисте Алије Изетбеговића.

ГЛАС: Хипотетички, које све интервенције у уставима би требало предузети за то о чему Комшић прича?

ЛУКИЋ: То значи доношење потпуно новог Устава, јер постојећи није могуће “преправити” попут старе одеће сиромашних родитеља за њихову децу, како стара одећа не би била бачена, јер за нову родитељи немају новца. Постојећи Устав не предвиђа поступак за доношење новог устава, већ само за доношење амандмана. Амандман значи доградњу и делимичну “поправку” уставних решења, али не и доношење потпуно новог устава. Нови устав може да буде донесен само уз правну револуцију тј. конституисање нове уставотворне власти, било сагласношћу основних друштвених група, било револуцијом у њеном политичко-историјском значењу, која је увек до сада подразумевала грађанске ратове, рушење и насиље. За горње нема услова, а ни потребе.

ГЛАС: Какав одговор Српска треба да има уколико неко озбиљнији и кредибилнији наступи са оним што говори Комшић?

ЛУКИЋ: Република Српска и Срби имају механизам одбране својих интереса. Пре свега употребом уставних средстава самозаштите. Ако институционални механизам не да свог ефекта у очувању Српске и српског идентитета израженог у политици, уставу и праву уопште, јер га други не уважавају и крше, онда и ванинституционалним путем. Све до самосталности.

Преиспитивање

ГЛАС: Гдје је излаз из кризе у коју је БиХ на одласку из ње увукао Валентин Инцко?

ЛУКИЋ: Елиминацијом Инцкових тзв. измјена и допуна Кривичног закона БиХ у који је унео крајње осорне, стигматизујуће одредбе о наводној забрани негирања злочина геноцида и величања оних који су због геноцида осуђени пред тзв. хашким трибуналом. Република Српска није ни Немачка ни Аустрија нити су Срби учинили све што су учинили грађани Аустрије као поданици Трећег рајха да би такве одредбе биле нужне и оправдане. Свака истина па и тзв. судска истина мора да буде преиспитивана и подложна објективној критици. То је први корак за излазак из ове кризе.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана