Нема устава без државе нити државе без устава
БАЊАЛУКА - Устав Републике Српске, донесен прије 32 године, ослоњен је на снажну политичку вољу Срба у БиХ и противљење да буду сведени на мањину, обесправљену, маргинализовану, понижену, која мора да беспоговорно слуша муслимане и Хрвате у БиХ, изјавио је професор уставног права и један од аутора овог акта Радомир Лукић.
Лукић је истакао да се Устав Српске ослања и на вољу Срба у БиХ изражену на плебисциту српског народа за останком у СФРЈ и јасном и снажном одбијању да се противуставном сецесијом БиХ прекрше Устав СФРЈ и Устав Социјалистичке Републике БиХ. Ако та прва линија одбране није успјела да врати Хрвате и Бошњаке у БиХ за преговарачки сто Кутиљерове радне групе, Лукић је оцијенио да је успјела да буде темељ нове државе Републике Српске.
- На том Уставу, као основном или темељном закону, од марта 1992. године, а послије такозваног референдума о независности и суверености БиХ, на којем су гласали само Хрвати и муслимани, али не и Срби, постепено је почела да ниче структурно-организациона зграда Републике Српске и одржала се пуне 32 године - подсјетио је Лукић.
Лукић сматра да Срби знају да без Републике Српске за њих нема будућности у БиХ и да би без ње били изложени различитим поступцима и механизмима расрбљавања и националне деградације.
- Сигурно је да нема тог лонца за таљење који ће Србе у Републици Српској преталити у Бошњаке или Босанце. Само што то не знају ни Хрвати и Бошњаци у БиХ, али ни странци. Да и једни и други мало погледају нашу историју, знали би да је расрбљавање немогућ процес. Али одбрана од таквих насртаја је много лакша у Републици Српској и са Републиком Српском - поручио је Лукић.
Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је да је доношење Устава Српске 1992. године престижни државотворни догађај којим су створени правно-политички услови за функционисање Српске. Кузмановић је подсјетио да су се у јануару и фебруару 1992. године догодили бројни државно-правни догађаји међу којима је конституисање Републике Српске 9. јануара.
- Други престижни државотворни догађај био је доношење Устава Републике Српске - нагласио је Кузмановић.
Он је истакао да су Уставом установљене битне институције Српске, као што је предсједник Републике, Народна скупштина Српске, Влада Српске, те правосудни систем, укључујући Уставни суд Републике Српске.
- Тиме су створени правно-политички услови за потпуно функционисање Републике Српске и њених институција - образложио је Кузмановић.
Професор уставног права Синиша Каран казао је да 32 године Устава Републике Српске представљају правни израз државног, друштвеног, политичког и укупног правног реда Републике, која је настала као израз воље народа и универзалног права конститутивног народа на своју државу.
- Постојање државе услов је за доношење устава, са друге стране, постојање устава је доказ да постоји држава. Само држава може донијети устав, устав је акт државе, услов без кога држава и њено државно уређење не могу постојати - поручио је Каран.
Трајна категорија
Република Српска је трајна историјска, правна и политичка категорија и носилац суверенитета на унутрашњем плану, а дијелом и међународног суверенитета и новим уставом не би могла да прихвати умањење своје државотворности, изјавио је професор уставног права Миле Дмичић поводом 32 године од доношења Устава Српске.
Дмичић је истакао да је 28. фебруара 1992. године тадашња Скупштина српског народа БиХ донијела Устав Српске с основним циљем успостављања темеља уставног, правног и политичког система и поретка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
