Милорад Додик, за „Глас Српске“: Ако изгубимо Српску, изгубили смо све

Казао је ово у интервјуу за специјално издање "Гласа" предсједник Српске Милорад Додик подсјећајући да Устав БиХ предвиђа одлазак страних судија пет година након Дејтона, што се још није догодило.

- Ово је само прва фаза. Радна група има рок до краја августа или у септембру да предочи рјешење које ће ријешити питање страних судија. То више није тест за нас, већ за неке друге. Реално гледано, то није било могуће урадити раније - наглашава Додик.

Напомиње да није ни оптимиста ни песимиста.

- Све што се ради на нивоу БиХ је веома тежак процес. Имате три стране са колико хоћете струја. Када неко из Бањалуке то посматра идеалистички наравно да му све што се догађа изгледа хаотично. Али, ми не желимо да правимо проблем ни другој ни трећој страни, него је циљ да вратимо ауторитет том Уставном суду. Низ ствари које су радили је неуставан, о томе годинама говоримо. Неки мисле да у политици постоје брза рјешења, али ни у мање сложеним околностима ствари не иду тако глатко. Важно је да на снази остају наши закони о непримјењивању одлука Уставног суда и необјављивању одлука ОХР-а у "Службеном гласнику" - каже Додик.

ГЛАС: Да ли затим слиједе разговори о самом закону о Уставном суду и да ли Српска остаје при приједлогу да у тој институцији буду по три судије из сваког народа и да у одлучивању треба да буде бар по један представник сваког народа?

ДОДИК: То је наш приједлог. Ми тражимо три, а они могу да се договарају у ФБиХ. Тај паритет је немогуће промијенити као и консензус у одлучивању. Имате у ФБиХ пуцаче који кажу да, без обзира на то што је попис на који се позивају био нелегалан и по којем у БиХ има 50 одсто Бошњака, они треба да имају и 50 одсто представника свуда па и у Уставном суду. Али, уређење БиХ то не допушта. Није важан број него паритет.

ГЛАС: Када сте коментарисали најављено усвајање сета европских закона рекли сте да не вјерујете у ЕУ и њене намјере. Зашто?

ДОДИК: ЕУ није оно што је била. Вјеровати у нешто ствар је личне рефлексије и спознаја. Европа, а то можемо да читамо у посљедње вријеме, у једној је регресији која подразумијева да пада стандард становништва, у Њемачкој очекују много проблема, на сцени је деиндустријализација саме ЕУ, јер су усвојени закони који забрањују државну интервенцију у реални сектор, а САД су донијеле закон који то стимулише, тако да се велике индустрије премјештају у САД. Умјесто гаса из Русије добили су скупљи из Америке. Дешавају се процеси, погледајте само Француску, Шпанију или Холандију. И неке моје спознаје изнутра о тим процесима утичу да веома сумњам у то шта они планирају наредних пет или десет година. Они ужурбано раде, јер свијет се поларизује и сад се повлаче црте зона утицаја. Недефинисано је стање на Балкану, а ЕУ мисли да ћемо се ми уласком тамо пасивизирати. Не вјерујем у Европу коју назирем, а она која је изазвала моје повјерење више не постоји.

ГЛАС: Мађарска је чланица ЕУ, а Ви сте у редовним контактима са Виктором Орбаном. Жали ли се он на такво стање?

ДОДИК: Не жали се, има сличне анализе, али је још радикалнији. Његове изјаве говоре о свему. Наравно да има један дио приче који је ван јавног, али треба да се прати шта он говори, ради се о човјеку који је политички стратег, не само оперативац, он промишља процесе, и веома занимљиво га је слушати. Међу тим процесима је и прича о некаквим вриједностима. Шта су данас европске вриједности? Пола те приче у вези је са људским правима, ЛГБТ популацијом и слично, што је прича која нама традиционално не одговара. Велико је питање да ли је то одрживо. Немам ништа против тих права, али говорим у сукобима различитих процеса.

ГЛАС: Да ли одлука ЕУ да стопира финансирање неких пројеката угрожава Српску?

ДОДИК: У оперативном смислу да, али не можемо да будемо конзументи неке финансијске помоћи, која никад није довољна, а да се одрекнемо стратешких питања. Ако нисмо видљиви, не занима нас ЕУ, зашто бисмо били у процесима који смањују нашу аутономију. Нисмо ми наивни, данас западни свијет није једино мјесто финансирања. Њихово финансирање је све ригорозније и заснива се на купопродаји. Ако вам нешто дају, траже промјене у друштву. Једном кад бисмо изгубили ово што имамо, никад то не бисмо вратили осим у једној варијанти коју нећу ни да поменем. Ми Српску не дамо. И то схватају у Бриселу. Кад виде да постоје алтернативе скачу на нас.

ГЛАС: Дакле, коридор 5Ц биће завршен захваљујући новцу са истока?

ДОДИК: Разговарамо о томе. Направићемо ми све то. У наредних пет-шест година биће тај пут до Бијељине. У овом тренутку Српска има најбоље макроекономске податке, али то никога то интересује. Имамо највећи број запослених. Данас никог не можете натјерати да ради за плату коју неће. Наравно, велики број пензионера вуче значајан дио прихода. Немам ништа против тога, али то се дешава. Ипак, из ситуације један радник на једног пензионера дошли смо у ситуацију 1,4 напрема један. Повећава се број пензионера, али се брже повећава број радника. Српска је ове године имала покривеност увоза извозом више од 80 одсто и то је историјски максимум који опет никог не занима.

ГЛАС: Да ли је писмо Жељке Цвијановић Антонију Гутерешу у вези са статусом Кристијана Шмита уродило плодом?

ДОДИК:  Што се мене тиче јесте. Човјека смо питали је ли Шмит именован. Он није одговорио да није. Да јесте именован написао би то. Ми нисмо питали ништа о орканима у Њујорку, него да ли је Шмит именован. Евидентно је да нема резолуције о именовању. Знам да све то нервира Американце, јер су они стали иза те приче мислећи да ће све што они траже проћи.

ГЛАС: Марија Захарова каже да би "питањем њемачког држављанина који се повремено појави у БиХ требало да се бави локална служба за миграције".

ДОДИК: То је одлична идеја.

ГЛАС: Колико у тим односима на глобалном нивоу Српској значи подршка Русије.

ДОДИК: Имамо добре односе са Москвом. Запад је од нас тражио да се повинујемо њиховим ставовима, али ставови о Русији, историјски гледано, никада нису били исти код нас и у, рецимо, Њемачкој. Зашто би то сад било другачије? Кад год сам причао са Владимиром Путином, никад ништа није тражио. Западњаци стално нешто траже, Руси само питају како могу помоћи.

ГЛАС: Оптужују Вас да сте руски човјек.

ДОДИК: Забавља ме кад ми кажу да ми је Путин нешто радио. Прије свега, мени нико ништа не може да нареди. Нити сам руски, нити амерички. Препознао сам да се цијели Запад примио на америчке обавезе према муслиманском свијету па кроз лажни процес евроинтеграција желе да сведу Српску на празну љуштуру. Сав мој ангажман усмјерен је ка томе да се то не деси. Није лако успротивити се Америци. Нисам ја глуп па да мислим да је то угодно мени или мојој породици. Знамо шта је ЦИА радила сто година уназад. Али, браним нешто за шта је погинуло 30.000 људи и потпуно сам увјерен да Бањалуке и наших дивних крајева нема ако нема Републике Српске. Зато је важно да она опстане.

ГЛАС: У истом дану сте разговарали са Александром Вучићем и Зораном Милановићем, а много реакција изазвала је чињеница да сте на Хвар дошли хеликоптером у власништву Србије.

ДОДИК: То је хеликоптер који користи Вучић, наш је на редовном сервису. Замолио сам да ми га уступи, ту нема никаквих проблема. Они који то оспоравају појма немају о животу. То говори колико су за изолационизам. Шта Денис Бећировић има с тим? Ако није у питању војни хеликоптер, да га мало подучим, слободно можете да летите. Можете да одете било гдје, Аустрију, Грчку, на Хвар. Важно је да се то пријави, ништа ту није било илегално. Милановић је прије свега интересантан саговорник.

ГЛАС: Да ли му је засметало што сте Ви и Вучић одлучили да годишњицу погрома Срба у "Олуји" обиљежите у Приједору?

ДОДИК: Потпуно добро разумијем да Срби и Хрвати имају тешку историју, кад једни славе, други то праве као комеморацију. Исто тако разумијем да је историја довела до тога да су Срби и Хрвати разграничили неке своје ствари. Хрватска је формирала државу, а Срби се још боре и за Србију и за Српску, али та борба је само посредно у вези са Хрватском. Обиљежавање историјских догађаја је увијек болно. Није једноставно кад они обиљежавају побједу, а ми полажемо вијенце. Али, и они, као и ми, имају прво на свој приступ. Не можемо им то забранити као што ни они не могу нама.

ГЛАС: Да ли је могла бити забрањена додјела одликовања у Дервенти?

ДОДИК: Милановић има право да даје одликовања, али овдје јесте ново што се то десило на простору БиХ, иако треба уочити да је све то организовано у кулоарима католичке цркве. Болно је, не кажем да није, али свакако треба да идемо даље. Са наше стране је јасна порука да то није прихватљиво, као што не би било да Вучић или ја исту ствар урадимо на територији ФБиХ. Одлука о одликовањима донесена је у Загребу, само су додијељена у Дервенти. Причао сам о томе са Милановићем и мислим да смо се разумјели. Мени је било важно да одржим пажњу хрватске државе у вези са позицијом у БиХ, нама одговара тај приступ у којем се пажња посвећује конститутивности народа и организацији БиХ у складу са Уставом.

ГЛАС: Како гледате на коментаре да Космет и Српска нису исто, на паралеле између Заједнице српских општина и Српске? Да ли кризу у региону треба рјешавати у пакету или сваку посебно?

ДОДИК: Запад не да да буде паралела, а исти тај Запад не може да објасни како може на КиМ један процес, а у БиХ други. То најбоље осликава стање. Има ту и питања од важности за државу и од важности за нацију. Најважније државно питање Србије је КиМ, али национално је Српска. Србија је у том распећу у којем не може дозволити да неко са стране каже да нешто одваја и тражи признање. А исте архитекте су правиле стање на оба мјеста. Поставља се питање како на једном мјесту може централизација, а на другом одвајање.

Клевета

ГЛАС: Да ли ће криминализација клевете увести ред у јавни простор?

ДОДИК: Неће, наравно, али ће пружити могућност неке сатисфакције. Није то питање само слободе, већ и једнакости. Мора постојати неки ниво друштвено прихватљиве комуникације, и мене, а и других. А Њемачка има много ригорознији закон, тамо се за клевету иде у затвор. Чак 18 земаља ЕУ има овакав закон.

ГЛАС: Чему позивање на ЕУ, која, рецимо, забрањује руске медије...

ДОДИК: Говорим о нашем простору. Има много клевета и наношења штете, а да ствари никад нису доказане. Ипак, ово не треба да се претвори у прогон, више то видим као превенцију. Објављивање истине је друга ствар, против тога се не можете борити. Мене оптужују да сам креатор тог закона, а ја сам само након једног састанка са партнерима најавио да ће бити донесен. Не знам ни садржај тог акта. Рекли су ми да је коначна верзија блажа од нацрта. Наравно да ћу потписати указ о проглашењу.

Снага "Гласа"

ГЛАС: "Глас Српске" обиљежава 80 година постојања. Колики је значај нашег листа за цијелу Републику?

ДОДИК: Мој први додир са штампом био је у "Гласу". Када сам још у основној школи играо кошарку у некој крајишкој лиги, чекали смо послије недјељних утакмица извјештај у "Гласу". Друге садржаје тада нисам ни читао. Касније је наравно "Глас" пратио и мој политички пут. Ваше новине су оствариле значајну друштвену улогу и чињеница да су опстале у разним временима, периоду цензуре, периоду развоја слободног тржишта, говори о вашој снази. Требало је све то превазићи. Желим свима да честитам велики јубилеј и да останете важан фактор информисања у Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.