Милан Божић, директор Бањалучке берзе, за “Глас”: Потражња све мање “храни” инфлацију
Већина свјетских берзи је и даље у страху од рецесије, али и инфлације која је централне банке натјерала на повећање каматних стопа. Да ли је могуће да дође до глобалног финансијског краха, на шта све више упозоравају поједини економски стручњаци. Према мишљењу директора Бањалучке берзе Милана Божића, раст цијена енергената је изазвао ланчане поремећаје у већини дјелатности, што је и основни узрок инфлације у европским економијама, али то не може довести до глобалног финансијског краха.
- Већ је примјетно да долази до смиривања цијена енергената и међународног транспорта, што упућује на постепено успостављање нове равнотеже. Већ почетком идуће године може се очекивати постепено смањивање инфлаторних притисака, јер садашњи раст цијена не прати раст плата и пензија, односно нема довољно потражње која би хранила инфлацију - истакао је Божић.
ГЛАС: Како се глобална криза одразила на наше домаће тржиште хартија од вриједности? Ако се не варам, од марта до октобра обим трговања на Бањалучкој берзи пао је са сто на око 40 милиона марака?
БОЖИЋ: Наше тржиште није пратило свјетско у фази експанзије, тако да је код нас изостао пад који је забиљежен на већини развијених тржишта. Може се чак примијетити да је код профитабилних акционарских друштава видљив повећан интерес за улагање и одређени раст цијена акција. Ове године ћемо имати и значајан пораст трговања обвезницама, јер је повећан број емисија обвезница и трезорских записа Републике Српске. Осим тога повећан је и број емисија корпоративних обвезница.
ГЛАС: С чим се највише трговало те која предузећа најбоље котирају на берзи, а која су доживјела највећи пад?
БОЖИЋ: Акцијама “Телекома Српске” се годинама највише тргује на Бањалучкој берзи због атрактивних приноса од дивиденди. Купци ових акција су додатно награђени растом цијена који се десио у посљедњих годину дана. Није било значајних падова цијена акција на службеном тржишту. За велики број акционара проблем представљају велики дисконти у односу на књиговодствене вриједности који су већ годинама присутни код неких акција.
ГЛАС: У шта је данас најбоље уложити новац, у акције или обвезнице, у банку или неку некретнину или је боље новац држати у сламарици?
БОЖИЋ: Новац је неопходно распоредити на више облика имовине. Златни стандард је да се један дио држи у ликвидним облицама - обвезнице Српске, штедња у банкама, акцијама и некретнинама. Омјери зависе од вриједности која је расположива за улагање, склоности ризику и временском хоризонту.
ГЛАС: Да ли је дошло вријеме да буде промијењен закон о Централној банци БиХ, односно да се коначно одрекнемо каренси борда?
БОЖИЋ: Каренси борда се не морамо одрицати. Довољно је да се један дио слободних резерви којим располаже Централна банка БиХ улаже у домаће финансијске инструменте, на начин да ЦББиХ буде маркет мејкер на обвезницама које би издавали ентитети или неке развојни фондови. На примјер обвезнице којима се финансира изградња енергетских објеката. Маркет мејкинг ЦББиХ би омогућио да банке, осигурања, фондови и становништво боље уложе расположива средства, јер би такве обвезнице била квалификоване као ликвидна имовина. А повјерење у систем каренси борда не би било нарушено.
Стопама Србије
ГЛАС: Шта мислите о покушајима да и код нас буде уређена област виртуелних валута те какав је Ваш став о криптовалутама, да ли је то само један тренд или реалност?
БОЖИЋ: Потребно је донијети закон о дигиталној имовини и уредити ову област на начин како је то урађено у Србији. Тако би био отворен нови канал за финансирање инвестиција путем емисије токена. Купци ових токена би остваривали приносе кроз остваривање права на услуге или добра која су резултат инвестирања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.