Мешетарске партије почеле изборни лов у мутном: Странка за боље Горажде тражи гласове у Добоју

Највећи парадокс везан за ову странку, за коју је у Српској мало ко чуо, је то што се није пријавила за учешће на изборима ни у Горажду у ФБиХ, ни у Новом Горажду у Републици Српској.

Додатни куриозитет у вези са Добојем је то што се за учешће на изборима у овом граду пријавила и Чапљинска неовисна странка - Чапљина у срцу.

ЦИК БиХ и ове године је овјерио пријаве странака које су раније учествовале на изборима, али без успјеха као што су Еколошка партија РС, Савез за нову политику, Снага народа и Демократска странка инвалида БиХ. Највише политичких субјеката ове године пријавило се за учешће на изборима у Бијељини, у чију скупштину жели чак 106 политичких партија и независних кандидата.

Поред познатих странака, мјесто у бијељинском парламенту траже и Еколошка демократска странка, Странка младих за промјене, Јединствена напредна странка, Босанска народна странка, Савез младих снага, потом Демократски центар РС, Отаџбинска странка, Ново доба и чак 45 независних кандидата.

У десетак локалних заједница у Српској одборничке листе пријавили су Снага омладинске свијести, Радничка партија, Лијево крило, Круг и Ре-баланс, затим Еколошки слободарски покрет “Еспо”, Напредна демократска странка 2020 и Савез пензионера и потомака.

Према тврдњама упућених, основни циљ партија које редовно учествују на изборима без икаквог успјеха јесте да већим странкама “продају” мјеста у бирачким одборима.

Политиколог Синиша Симикић каже да је БиХ расадник партија у вријеме када се на свјетским универзитетима увелико дискутује  о томе да ли је доба политичких странака прошло.

- Нажалост, то не значи да постоји и плурализам идеја или визија. Ми смо лидери по једнократној употреби партија које су као маске против короне - одлажу се када се искористе, с тим што се неке знају поново појавити у зависности од потребе политичке опције која их је и произвела. Неки од разлога за то су развлачење политичког тијела, а свакако и фингирање чланова бирачких одбора и посматрача - каже Симикић.

О озбиљности већине таквих партија, додаје он, говори то да их је немогуће пронаћи на “Гугл” претраживачу, а камоли да се сазна ко је дио њихових структура и какви су им програми.

Политиколог Дарко Кузмановић каже да се политика већ дуже вријеме посматра готово искључиво као бизнис и пут за лично богаћење и да је ту потребно тражити разлог за настанак малих и фантомских партија.

- Те партије немају никакву идеологију, то су интересне групе за лично богаћење или разводњавање гласова и слабљење опозиционих капацитета. Све оне мање-више рачунају на подршку бирача који су сити старих политичких партија и њихове реторике надајући се да ће успјети да се представе као “нешто ново” на политичком тржишту, иако су њихови политички програми готово идентични - каже Кузмановић.

Он објашњава да постоје два начина на који те партије остварују добит.

- Прво, уколико успију освојити мандат и дођу у ситуацији да диктирају већину, долази до изражаја правило “ко понуди више - његова сам”. Други начин је трговина бирачким одборима, за шта појединци буду богато награђени. Зато и не чуди чињеница да је БиХ земља са највише политичких партија у Европи - каже Кузмановић.

Он истиче да је апсурд апсурда чињеница да је Странка за боље Горажде пријављена у Добоју и Бијељини, док ни у једном Горажду ова странка неће имати листу.

- Изборни закон БиХ зрео је за промјене, а повећање изборног цензуса на пет одсто намеће се као једини начин да се оваквим појавама стане у крај и да мале мешетарске партије буду збрисане са политичке сцене - каже Кузмановић.

Константин Савић

У трку за начелника Теслића поново се пријавио независни кандидат Константин Савић који је постао препознатљив по својим јавним наступима. Он је прије четири године добио подршку три одсто Теслићана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.