Конференција "Балкан на раскршћу" у Бањалуци: Све је исто, ништа исто није

Оцијењено је то данас током конференције "Балкан на раскршћу" који је организовало Удружење грађана "Центар за политичку анализу" Бањалука у партнерству са дневним новинама "Глас Српске".

Учесници првог панела под називом „БиХ након општих избора – све је исто, ништа исто није“ били су професори са факултета политичких наука у Загребу, Београду и Бањалуци. Акценат је стављен на прошле, садашње, али и будуће односе између политичких представника сва три народа у БиХ, са посебним акцентом на потребан дијалог, те предвиђања да ли ће Кристијан Шмит, са позиције високог представника у БиХ, наставити да користи бонска овлашћења и намеће одлуке. Такође, наглашено је да је највећа одговорност у такозваном политичком Сарајеву у којем се одричу онога договореног у Дејтону. 

Професор на загребачком факултету Божо Скоко је подвукао да се увелико крше права хрватског народа у БиХ, оцјењујући да је обавеза Хрватске, као земље која је супотписница Дејтонског споразума да стално указује на то, а што и, како тврди, ради на европском пољу као чланица ЕУ.

- Хрватска је потписница Дејтона и осјећа се одговорном због одступања од тог међународног споразума. Питање БиХ је питање стабилности регије, а ово што сада ради Хрватска није мијешање у унутрашње односе у БиХ, него је обавеза због народа и потписа – рекао је Скоко који сматра да су Хрвати у БиХ, захваљујући последњој Шмитовој одлуци, заштићенији у ФБиХ.

Говорећи о Жељку Комшићу, који је реизабран за члана Предсједништва БиХ из реда хрватског народа, нагласио је да је ријеч о политичару који је тровао односе између БиХ и Хрватске, али у унутар БиХ узурпирајући ту позицију, а сматра и да је Комшић разочарао чак и Бошњаке који су у њему видјели неку наду.

Током дискусије је у неколико наврата указано на то да Бањалука постаје све више мјесто у којем се сагледају околности и потребе за напредовањем, док је професор Деспот Ковачевић из Београда оцијенио да су звиједе последњих избора били онио који то нису требало да буду – Шмит и Централна изборна комисија БиХ.

- Понашање Београда је било јасно, али је већа потреба да се ствари прикажу другачије него што јесу – истакао је Ковачевић који је нагласио да БиХ несагледива енигма и да утиче на све односе, свих у региону.

Професор на факултету Политичких наука у Бањалуци Ђорђе Вуковић је рекао да Србија и Хрватска имају националне интересе и обавезу да гледају на БиХ.

- Примјетно је да Срби и Хрвати у БиХ воде политику која нису у потпуности подударна како би Србија и Хрватска. На примјер, Милорад Додик је најавио још снажније партнерство српске и хрватске стране у поступку формирања будуће власти, док, рецимо Александар Вучић, више у јавним анализама о стању у БиХ потенцира више сарадњу са Бошњацима – истакао је Вуковић.

Послије избора су, каже, остало иста наша политичка и културна свијест, национални интереси и погледи из народа у БиХ.

Замјеник главног и одговорног уредника „Гласа Српске“ Жарко Марковић је оцијенио да се домаћа политичка сцена у БиХ донекле претворила у општи ријалити, за шта су одговорни политичари, али и медији.

- Закључак првог панела је да је све исто, ништа исто није и да ће тако  бити и за четири године. Много напора, као што смо и чули, морају да уложе наше политичке елите да би дошло до помирења наших унутрашњих конфликта те напретка на европском путу – рекао је Марковић.

Политиколог Војислав Савић је након првог панела изјавио да је идеја да у Бањалуци и Српској подстакну развој политичког и генерално друштвеног дијалога.

- Морамо подићи стандард дебате у јавном простору. То је основна идеја, а ова конференција је само једна у низу – рекао је Савић.

Током конференције се могло чути да односи Хрватске и Србије нису толико лоши колико изгледа у јавном простору због неких изјава и неријешених питања из прошлости јер их демантује у доброј мјери привредна сарадња.

Писац Мухарем Баздуљ, који је говорио и о позицији региона у одсјају руско-украјинског сукоба, је подвукао да Србија трпи велики притисак због кризе на истоку, али и да све има утицаја и на Српску и ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.