КОЛУМНА: Народна скупштина - темељ Републике Српске
У 28 година постојања, Народна скупштина Републике Српске одиграла је значајну улогу у настанку, јачању и развоју Републике Српске, у еманципацији српског и других народа. Народна скупштина је све ово вријеме била демократска институција која је дјеловала у интересу народа, односно грађана у Републици Српској.
Такође, Народна скупштина, од самог настанка, представља институционални стуб на коме почива уставноправни поредак Републике Српске, при чему своју уставотворну и законодавну надлежност врши у континуитету.
Народна скупштина Републике Српске основана је 24. октобра 1991, у бурним временима разбијања СФР Југославије. Босна и Херцеговина се у јесен 1991. нашла у изузетно тешкој ситуацији. Муслиманско-хрватска већина (дакле, СДА и ХДЗ), на засједању Скупштине БиХ, 14-15. октобра 1991, прегласала је српске посланике и донијела акте којима се српски народ обесправљује и ставља у неравноправан положај. Меморандумом о независности, који је тада усвојен, Босна и Херцеговина се дефинисала као суверена грађанска држава, што је противно равноправности конститутивних народа. Платформом о положају БиХ, СФР Југославија је била одређена као лабава заједница држава, што је било противно интересу српског народа, јер би се на тај начин Срби нашли потпуно разједињени и маргинализовани. Ово је било неприхватљиво за српске посланике у Скупштини СР БиХ, који су били свјесни да је на дневни ред дошло питање опстанка српског народа у републици која се истицала по “братству и јединству”.
Угрожавање равноправности српског народа условило је једини могући одговор, а то је оснивање Скупштине српског народа у БиХ. Након прегласавања у Скупштини БиХ, српски посланици су 24. октобра 1991. донијели Одлуку о оснивању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини и Одлуку о расписивању и спровођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини, који је одржан 9. и 10. новембра исте године. Оснивањем Скупштине српског народа, као највишег законодавног органа власти, постављен је камен темељац Републике Српске.
У складу са утврђеним надлежностима, посланици првог сазива Народне скупштине су, 9. јануара 1992, усвојили Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине. Овај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике. Након успостављања Републике државотворни процес је настављен тако што је Народна скупштина 28. фебруара 1992. донијела Устав, као највиши правни и политички акт, чиме је утемељен уставноправни поредак, обезбијеђен оквир за гаранцију правне сигурности и постављен основ легалитета и легитимитета Републике Српске.
Садашње име наш парламент добио је 12. августа 1992, на засједању у Бањалуци, када је и сама Република промијенила дотадашњи назив - Српска Република Босна и Херцеговина у Српска Република, а касније у данашњи назив Република Српска. Од 1998. административно сједиште Народне скупштине је у Бањалуци.
Први послијератни избори одржани су 1996. Од самог настанка, дакле од 1991, па до октобра 2018, Народна скупштина је радила укупно у девет сазива, при чему је послије општих избора конституисан десети - актуелни сазив, са мандатом до 2022. Све вријеме њеног постојања, Народну скупштину су чинили посланици из више политичких странака и коалиција, а њен плуралистички карактер изражен је и данас, јер 83 посланика представљају 10 различитих политичких субјеката.
Народну скупштину чине посланици који су бирани непосредно на демократским парламентарним изборима, и то је, уз предсједника Републике, једина институција власти у којој се налазе појединци који представљају директан израз воље народа. То је извор њеног легитимитета, што Народној скупштини даје снагу да истраје све ове године у рјешавању бројних изазова и проблема, да се одупре притисцима појединих актера и сила које иза демократског паравана дјелују сасвим супротно прокламованим нормама. Захваљујући тој и таквој отпорности, те слози посланика у кључним тренуцима историје нашег парламента, Народна скупштина је успјела да истраје све ове године.
Снага нашег парламентаризма обезбиједила је да, упркос многим изазовима, па и повременим унутрашњим неслагањима, народ и сви грађани нашег државотворног ентитета опстану на овим просторима. Народна скупштина, од свог настанка, без икакве дилеме, представља најефикаснији парламент у БиХ. У протеклих 28 година успјешно је донесено готово 2.000 закона. Донесени су и бројни други акти - одлуке, резолуције, декларације, закључци. Такође, Народна скупштина бира Владу, делегате у Дом народа ПС БиХ, именује носиоце јавних функција, сарађује са другим парламентима државама у окружењу, прима иницијативе невладиних организација и грађана. Једном ријечју, Народна скупштина пуних 28 година веома одговорно врши Уставом предвиђене надлежности.
Све претходно наведено представља аргументе у прилог очувања достојанства и улоге коју Народна скупштина има и треба да има. Јер, док је Народне скупштине можемо бити сигурни да ће она бити мјесто саборности свих народних представника, да ће кроз њу говорити и дјеловати дух народа и грађана Републике Српске. Наша обавеза је да сачувамо достојанство и дигнитет Народне скупштине и оставимо је у насљеђе будућим генерацијама.
Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
