Јосип Грубеша за “Глас Српске”: Неспорне чињенице учинили спорним

Грубеша је подсјетио да Савјет министара БиХ на посљедњој сједници није разматрао приједлог одлуке о именовању Надзорног тијела те је потребно тај материјал дорадити због чињеница да појединци оспоравају одређена имена која су предложена у Надзорно тијело. Ресорни министар је појаснио да Савјет министара ради по принципу да институције предлажу имена и да су потпуно слободне да саме одреде индивидуално свог представника.

- Нико не може утицати на ту одлуку те у Савјету министара никада нисмо проблематизовали имена која институције предложе - истакао је Грубеша.

На питање да ли сматра да у свему има свјесне блокаде овог процеса, навео је у писаном одговору да је предложено именовање три члана хрватске, два бошњачке и једног члана српске националности, а за замјенске чланове у Надзорном тијелу именовање једног члана хрватске, два бошњачке и три српске националности.

- За чланове без права гласа предложено је именовање по једног члана хрватске и бошњачке националности. Дакле, у раду тог тијела учествоваће пет чланова хрватске, пет бошњачке и четири члана српске националности. Ничим није дефинисана национална структура Надзорног тијела, међутим знајући неосноване блокаде приликом усвајања Ревидиране стратегије, “национални баланс” је приједлогом одлуке правилно дефинисан - истакао је Грубеша.

Претходно наведено, истиче, указује на то да ништа нема спорно у предложеној одлуци. Нагласио је да Тужилаштво БиХ континуирано ради на спровођењу активности и мјера предвиђених Ревидираном стратегијом, без обзира на то што Савјет министара још није усвојио приједлог одлуке о именовању чланова Надзорног тијела за њено праћење.

- Надзорно тијело не води судске поступке, не подиже оптужнице, нити се бави процесуирањем. Оно је формирано да обавјештава Савјет министара о спровођењу Стратегије. Дакле, с обзиром на то која је улога Надзорног тијела не видим ништа спорно у томе да приједлог одлуке о именовању не буде усвојен - закључио је Грубеша.

БиХ је 2008. усвојила Стратегију за рад на предметима ратних злочина, која је предвиђала да се на нивоу БиХ процесуирају најсложенији предмети ратних злочина у року од седам година, а сви остали да буду пребачени на ентитетски ниво и завршени до 2023. године. Крајем 2015. истекао је рок од седам година, а нису били завршени сви најсложенији предмети, због чега се кренуло у даље преговоре, који су коначно, уз посредство ЕУ, окончани усвајањем ревидираног документа у септембру прошле године, након двогодишње блокаде Бошњака у Савјету министара БиХ. Нови рок за рјешавање најтежих, али и већине предмета ратних злочина, постављен је до 2023. године.

Бошњаци су дуго, како истичу представници Српске, кочили усвајање Ревидиране стратегије за процесуирање ратних злочина, а сада коче њену примјену, јер би на дневни ред прво требало да дођу предмети злочина над српским цивилима и војницима који су годинама под тепихом.

Представници

Према приједлогу одлуке предвиђено је да у Надзорном тијелу буде шест представника са свих нивоа власти у БиХ, укључујући Брчко дистрикт, исто толико замјенских чланова. Два члана без права гласа су представници Тужилаштва и Суда. У име Српске предложени су директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић те Виктор Нуждић, такође представник те републичке институције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.