Јасмина Ћосић Дедовић није изабрана за судију Међународног кривичног суда: Жесток пораз Турковићеве и СДА

Александар Стојановић
Јасмина Ћосић Дедовић није изабрана за судију Међународног кривичног суда: Жесток пораз Турковићеве и СДА

ЊУЈОРК - Скупштина држава чланица Међународног кривичног суда није дала подршку кандидатури Јасмине Ћосић Дедовић за судију у овој међународној институцији, а и поред јаког дипломатског ангажмана министарке иностраних послова БиХ Бисере Турковић, Ћосић Дедовић је у петом кругу добила свега два од потребна 82 гласа, након чега је повучена њена кандидатура.

Скупштина држава чланица одржана је у Њујорку од 17. до 23. децембра, а бирано је шест судија. Укупно је било 18 кандидата, а за избор је била потребна двотрећинска већина од укупног броја гласова. Државе чланице гласају све док шест кандидата не добије потребну двотрећинску већину. Према Римском статуту, који је кровни документ Међународног кривичног суда, једном изабране судије на том положају остају доживотно.

У првом кругу Ћосић Дедовић је освојила 49 од потребних 78 гласова, а само је један судија освојио довољну већину. У другој рунди, када је такође изабран један судија, освојила је 40 гласова. Већ у трећем кругу, када је број кандидата смањен на 13, почиње да пада и подршка Ћосић Дедовић, када осваја 13 гласова. У четвртој рунди, у конкуренцији девет кандидата, подршку јој даје девет држава, а у петом кругу гласања између шест кандидата само двије државе су дале глас за кандидаткињу која је у протеклом периоду означена као кадар за који је жестоко лобирала СДА.

- Како се предност из круга у круг топила, а коначно у петом кругу само двије чланице Скупштине су дале свој глас за кандидата БиХ, тако је представник БиХ одлучио да повуче кандидатуру Јасмине Ћосић Дедовић и она неће бити у конкуренцији посљедњег дана засједања Скупштине. На овај начин стављена је тачка на њено именовање у наредних неколико година - рекао је за “Глас Српске” извор добро упућен у дешавања око њеног именовања.

Сама кандидатура Јасмине Ћосић Дедовић подигла је много прашине, првенствено у Српској, јер она није имала подршку српског члана Предсједништва БиХ. Кандидатура је била спорна због тога што је Ћосић Дедовић у поступку против генерала Ратка Младића била у тиму тужилаштва, те у тиму одбране команданта тзв. Армије БиХ Насера Орића. То није спријечило Бисеру Турковић да заобиђе процедуре и парадипломатским путевима лобира за њено именовање, а то лобирање било је посебно уперено ка Турској, о чему је “Глас Српске” детаљно писао.

Професор уставног права и судија Окружног суда у Бањалуци Милан Благојевић каже за “Глас Српске” да би се при сваком именовању требало водити рачуна о сагласности ентитета и да би требало да се поштују процедуре у погледу таквих приједлога.

- Не причам само о конкретном случају, већ уопштено о таквим именовањима. О оваквим питањима треба консултовати ентитете и да се на основу тог става одреде и чланови заједничких институција. Сви изабрани представници у међународним институцијама, па и Међународном кривичном суду, требало би да буду плод сагласности ентитета - истакао је Благојевић.

Изабрани

Јасмина Ћосић Дедовић формално је била кандидат  источноевропског блока земаља заједно са Грузијком Гоче Лордкипанидзе, која је на крају и изабрана као нови судија Међународног кривичног суда у другом кругу гласања. Поред ње, изабрани су још Џоана Корнер из Велике Британије, Мијата Марија Самба из Сијера Леонеа, Марија дел Сокоро Флорес Лијера из Мексика и Серхио Ђералдо Угалде Годинез из Костарике, а до закључења овог броја “Гласа Српске” није изабран шести судија.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана