ЕКСКЛУЗИВНО Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије, за “Глас Српске”: Останак под страним надзором понижење за БиХ

- Постоји чак и нешто понижавајуће у томе

да суверена и независна БиХ, која је била нестална чланица Савјета безбједности УН и предсједавала Комитету министара Савјета Европе, и даље остаје под спољним “надзором”. Вријеме је да се то приведе крају - каже Лавров који је опширно говорио о садашњим и будућим односима БиХ и Русије, економској сарадњи са Републиком Српском, изградњи српско-руског храма у Бањалуци и будућности западног Балкана.

Лавров је данас требало да допутује у посјету БиХ, али је она одгођена због тога што је руски шеф дипломатије имао контакт са особом зараженом вирусом корона па је, из превентивних разлога, морао да се самоизолује.

ГЛАС: Како оцјењујете стање односа између Русије и Босне и Херцеговине?

ЛАВРОВ: Наше односе са  БиХ карактерисао бих као пријатељско партнерство. Сљедеће године ћемо обиљежити 25 година од њиховог успостављања. У релативно кратком периоду заједничким напорима заиста смо успјели да изградимо стабилан систем веза заснованих на прагматизму, обостраном поштовању, узајамном разумијевању о великом броју питања. Немамо неријешених проблема. Одржава се напредан политички дијалог, пружа се узајамна подршка на мултилатералним платформама. Придржавамо се подударних или веома блиских ставова о кључним међународним питањима. Једногласно подржавамо недопустивост ревизије општеприхваћених резултата Другог свјетског рата, досљедно се противимо било којим формама и манифестацијама неонацизма. Развија се практична сарадња. Русија, као што је познато, један је од водећих спољнотрговинских партнера БиХ те се налази међу првих десет земаља по обиму директних страних улагања у локалну привреду. Највећи руски економски оператери - “Зарубежњефт”, “Газпром”, Сбербанк - обезбјеђују не само стотине радних мјеста у БиХ већ и вишемилионске приходе од плаћања пореза. Русија је поуздан снабдјевач природним гасом за БиХ. Заузврат, наше тржиште је отворено за ваше воће и поврће, расте интерес према садницама воћарских култура произведених у БиХ, наставља се рад на обезбјеђењу испорука меса и млијечних производа. Успостављена је културна и хуманитарна сарадња на многим пољима. Наиме, јачају се везе у сфери образовања, организују се концерти, изложбе и други догађаји.

Посебно нам је драго да расте број партнерских контаката између административних јединица двију земаља. На тај начин, очито је дубоко узајамно интересовање за јачање свестраних односа. Сматрам да потпуно подударање како структуре тако и суштинског садржаја наших односа дејтонским посебностима БиХ остаје кључни фактор успјеха. Рекао бих да је то потврда одрживости и функционалности административног система БиХ предвиђеног Мировним споразумом. Потребно је поштовати одређена правила без покушаја да буду заобиђена или распакивана.

ГЛАС: Које мјесто Република Српска заузима у спољнополитичком координатном систему Русије?

ЛАВРОВ: Са Републиком Српском нас уједињују блиске историјске и културне везе. Цијенимо заиста братско узајамно разумијевање које постоји између нас. Русија као једна од држава гараната Мировног споразума потпуно подржава дејтонски статус Српске и њена уставна овлашћења. Није тајна да значајни дио практичне сарадње са БиХ представља сарадња с Републиком Српском. Наши предузетници показују интересовање за индустријски потенцијал РС. Разматра се прикључивање Русије пројектима гасификације. При томе, желио бих посебно нагласити да таква кооперација није усмјерена против било кога. Имамо намјеру да и убудуће подстичемо свестрано унапређење и проширивање веза са РС.

ГЛАС: Повремено можемо чути изјаве да је Дејтонски мировни споразум застарио и да га је потребно мијењати. Шта мислите о томе? Да ли Русија подржава Дејтон?

ЛАВРОВ: Заправо, чујемо размишљања о томе да, наводно, Дејтон није замишљен као дугорочни пројекат и да га је потребно мијењати, прилагођавати неким шемама итд. То се обично покреће из иностранства. Очигледно је да су правила утврђена у Мировном споразуму 1995. године у супротности са нечијим интересима и спречавају спровођење смјерница које се намећу споља. Никако то не сматрамо довољним разлогом за разговор о ревизији Дејтона који већ четврт вијека успјешно обезбјеђује мир, безбједност и стабилност у Босни и Херцеговини и региону у цјелини.

Штавише, трајна вриједност Мировног споразума лежи у чињеници да је он прецизирао особине унутрашњег уређења БиХ, утврдио уставни положај два ентитета, разграничио сфере одговорности међу нивоима власти, гарантовао једнак статус три конститутивна народа, обезбиједио верификовану шему за остваривање њихових националних права, укључујући право вета ради заштите виталног националног интереса. Задирање у ове темељне постулате значи подривање основа државности БиХ. Русија, као један од гараната Мировног споразума, залаже се за безусловно поштовање његових основних уставних начела и позива све партнере у БиХ и иностранству да учине исто. Било какве промјене су прихватљиве искључиво као резултат равноправног договора између три конститутивна народа у складу са прописаном процедуром. Оно што заиста треба да буде ревидирано, то је­ присуство Канцеларије високог представника. Нико не може оспорити чињеницу да је овај механизам спољне контроле био замишљен као чисто привремена мјера. Постоји чак и темељна одлука о његовом укидању, која је донесена још 2006. године, али њена имплементација стално се одгађа под различитим изговорима. Не препознајемо никакву практичну потребу за високим представником, његова функција је одавно исцрпљена. Постоји чак и нешто понижавајуће у томе да суверена и независна БиХ, која је била нестална чланица Савјета безбједности УН и предсједавала Комитету министара Савјета Европе, и даље остаје под спољним “надзором”. Вријеме је да се то приведе крају. Сва одговорност за будућност земље припада само њеним народима.

ГЛАС: Прије двије године били сте у Бањалуци, гдје сте учествовали у церемонији полагања камена темељца за будући руско-српски храм и духовни центар. Какав је значај тог храма за Русију? Хоће ли Русија учествовати у реализацији овог пројекта?

ЛАВРОВ: Била ми је велика част да заједно са руководством Републике Српске и српским православним свештенством учествујем у церемонији освештања камена темељца за будући руско-српски храм и духовни центар у Бањалуци. Добро се сјећам тог догађаја, срдачног дочека. Наравно да пажљиво пратимо ситуацију, знамо да радови успјешно напредују, захвални смо руководству РС и Српске православне цркве, његовом преосвештенству епископу бањалучком Јефрему на личном доприносу реализацији овог важног културног и духовног пројекта. Сматрамо га за пројекат који јесте симбол јачања веза, међусобног разумијевања и сарадње између наших народа. Са своје стране разматрамо различите варијанте учешћа у његовој реализацији, прије свега, у радовима на унутрашњем уређењу.

ГЛАС: Како видите будућност западног Балкана?

ЛАВРОВ: Као територију безбједности, стабилности, развоја и сарадње. Полазимо од чињенице да томе не постоји алтернатива. Русија је веома заинтересована за то. Западни Балкан је јединствен у погледу свог геополитичког положаја, историјских и културних особина. Ово би требало обогаћивати, а не стварати проблеме. Увјерени смо да је само дијалог на бази међународног права и узајамног поштовања гаранција просперитета за све државе и народе у региону. Са своје стране увијек смо спремни да подржимо све конструктивне иницијативе и подухвате који су усмјерени на јачање регионалног мира и стабилности.

Спекулације о “малигном утицају”

ГЛАС: Од стране Запада све чешће чујемо оптужбе да Русија шири “малигни утицај” на западном Балкану. О чему се ради?

ЛАВРОВ: Најзанимљивије је што нико не може да тачно објасни у чему је наш такозвани “малигни утицај”. Пуно је празних и доконих разговора и инсинуација, али нико није у стању да пружи доказе и чињенице. Ма откуд би их узели? Наше опсежне везе са свим земљама региона у различитим сферама развијају се на апсолутно транспарентан начин, оне су потпуно у складу са нормама међународног права. Русија такође наставља да одиграва важну улогу у процесу постконфликтног помирења и стабилизације. Очигледно је да се то некоме не свиђа, јер представља препреку остварењу себичних интереса од стране неких међународних играча који би овај дио Европе жељели претворити у арену геополитичке конфронтације и тиме створити нове линије подјеле. Отуда и спекулације о “малигном утицају”. Дакле, очити су не само неспретни напори да се оцрни политика Русије на Балкану већ и покушаји прикривања сопствених ружних планова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.