Ђурђевић: Први март није дан за прославу, већ дан жалости

Ђурђевић је подсјетио да, насупрот томе, Република Српска прославља догађај који се десио прије почетка рата – 9. јануар, када је 1992. године Српска основана у миру као воља легитимних и легалних српских представника.

“Међутим, првог марта 1992. године у Сарајеву је убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу”, објавио је предсједник Скупштине града Бијељина на свом “Фејсбук” профилу.

Ђурђевић је навео да нико од чланова породице убијеног Гардовића више не живи у том Сарајеву, као ни више од пола милиона Срба у Федерацији БиХ, колико их је прије рата живјело у том дијелу БиХ.

“Треба рећи да је 29. фебруара и 1. марта 1992. године без српског народа и без његовог учешћа на нелегалном и противуставном референдуму у ФБиХ донесена је одлука о проглашењу независности и отцјепљењу БиХ. Прегласавањем на нелегитимном референдуму, а потом и пуцњем у српског свата, Срби су добили поруку да нису пожељни и да могу бити елиминисани из БиХ”, наводи Ђурђевић.

У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ, јер је тада одржан нелегални референдум о независности и отцјепљењу БиХ од СФРЈ. Срби у Републици Српској 1. март памте по убиству српског свата у Сарајеву, што је био и окидач за почетак ратних сукоба.

Овај трагични датум у Републици Српској се не празнује, већ 21. новембар - дан када је у америчкој ваздухополовној бази Рајт Петерсон код Дејтона парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ који је обиљежио крај грађанског рата у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.