Цвијеће и свијеће за жртве Добровољачке

Траса којом су се кретали аутобуси из Источног Сарајева била је затворена за саобраћај, федерална полиција је у великом броју била распоређена уз пут, као и у Улици Хамдије Крешевљаковића, некадашњој Добровољачкој улици.

Све је прошло без инцидената.

Служењем парастоса у Цркви Светог великомученика у Источном Новом Сарајеву почело је обиљежавање 32 године од злочина у Добровољачкој улици.

Међу учесницима обиљежавања 32 године од страдања војника ЈНА су преживјели, чланови породица страдалих, представници институција Републике Српске, званичници Српске у институцијама БиХ, града Источно Сарајева и градских општина, те представници борачких категорија.

Претходно, у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву служен је парастос поводом обиљежавања 32 године од злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву 1992. године које су починиле муслиманске паравојне формације.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Жељко Пантелић, један је од преживјелих из колоне ЈНА коју су 2. маја прије 32 године у Добровољачкој улици у Сарајеву напале муслиманске снаге, рекао је да ће се док је жив сјећати побијелних колега и војника.

Пантелић, који је у то вријеме имао чин поручника ЈНА и у нападу је рањен, подсјетио је да су тада животе дали војници ЈНА који су имали 18 или 19 година, да су убијани у возилима, на возилима или разоружани на улици.

-Док сам жив долазићу овдје да се сјећам својих колега и војника који су побијени у Добровољачкој - рекао је Пантелић, који је написао и књигу о том злочину.

Тог 2. маја заробљен је и Зоран Марашевић, који је био учесник колоне.

-Враћају се ружна сјећања. Много ми је тешко. Били смо заробљени, мислим око седам дана, а послије смо размијењени на Хан Пијеску - присјетио се Марашевић.

 Слободан Бојанић, припадник Југословенске народне армије (ЈНА) који је био свједок напада паравојних бошњачких једница на колону 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, рекао је да се данас, послије 32 године, поново враћа да ода почаст погинулим друговима и да се нада да се тако нешто више никад неће поновити.

-Злочинци који су одговорни за тај злочин требало би да буду кажњени - рекао је Бојанић.

Он је навео да су паравојне бошњачке једнице у Добровољачкој улици зауставиле колону, истјерале их из возила, наредили да легну по земљи и пуцали по њима.

-Био сам негде пред крај колоне, ту испод саме команде, ту је колона једноставно стала... Људи су нас опколили, истјерали напоље ... поваљали по улици и пуцали - присјетио се Бојанић.

Бојанић је навео да не зна ко је дао наредбу да се напусти касарна, да је био војник, а да су колеге из војске од командира добили наређење да крену из касарне.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је данас у Источном Новом Сарајеву да су поражавајуће чињенице о казнама за злочине почињене над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату и да правосудне институције БиХ нису испуниле оно због чега су основане.

Граорчева је, на обиљежавању 32 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву када је убијено најмање 28 припадника ЈНА, рекла да жртве не смију бити заборављене, ни истина потиснута.

-Данас смо овдје да бисмо се присјетили страдалих војника Југословенске народне армије у Сарајеву, у Добровољачкој улици - рекла је Граорчева новинарима након парастоса који је служен у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима.

Она је напоменула да за злочине, не само у Добровољачкој улици, него и за злочине над Србима у цијелој Сарајевској-романијској регији, али и цијелој БиХ нико није добио заслужену казну.

-И оно мало што је пресуђено за злочине над Србима, казне су недовољне, минималне или што је још поразније, дозволи се људима који добију и те минималне казне да слободно ишетају из БиХ - указала је Граорчева и изразила увјерње да се злочинци никада неће вратити у БиХ и да је то само фарса и Тужилаштва, и Суда БиХ.

Граорчева је изразила саосјећање са породицама чију су чланови, као припадници ЈНА страдали те 1992. године у Добровољачкој улици и, нажалост, неће добити ни моралну сатисфакцију да ће злочинци који су чинили страшне злочине за њих и одговарати.

Предсједник Борачке организације Републике Српске (БОРС) Радан Остојић затражио је од правосудних институција БиХ да буду кажњени и починиоци и наредбодавци гнусног злочина у Добровољачкој улици.

-Данас смо се окупили, по ко зна који пут, да првенствено одамо почаст невино настрадалим жртвама у Добровољачкој улици и да по ко зна који пут упитамо да ли су ови људи настрадали насилном смрћу, односно да ли их је неко убио или су умрли природном смрћу? Очигледно је да их је неко убио - рекао је Остојић новинарима.

Остојић је истакао да Борачка организација Српске поставља питање ко је то урадио, ко је наредио и због чега до данас нико није осуђен за такво дјело?

-Ако гледамо шта се у посљедње вријеме дешава, посебно изјаву (министра иностраних послова БиХ Елмедина) Конаковића, да ми, нажалост, нисмо добре комшије и да нам није мјесто овдје, онда можемо и да замислимо шта нам желе, шта нам мисле и шта су нам мислили те 1992. године -рекао је Остојић.

Он је рекао да ће Борачка организација Републике Српске и даље бити упорна и захтијевати да починиоци буду кажњени.

-Молићемо Бога да лице правде стигне и оне који су ово урадили, да на такав начин, после много година, невино пострадале жртве, добију бар какву-такву сатисфакцију - истакао је Остојић.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић поручио је да је злочин, који се у мају 1992. године догодио у Добровољачкој улици, био подмукао и као такав и данас представља мрљу на међународној заједници и правосуђу БиХ, које апсолутно ништа не предузима да би починиоци били откривени или кажњени.

Носовић је подсјетио да се тада десило то подмукло убиство и напад.

-Међународна заједница је покровитељ тога, заједно са овим нашим домаћим издајницима који су то урадили - рекао је Носовић.

- За злочин почињен у Добровољачкој 1992. године још нико није одговарао, али би због будућности требало признати да су страдали невини људи и да би за то требало да одговарају они који су за то најодговорнији - поручио је предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић.

Додао је да су Срби убијани широм БиХ и никада нико није одговарао, односно врло мало је одговарао.

-Наша је обавеза да се сваке године окупљамо. Ми ћемо долазити докле год смо живи и докле год постоји жеља, а жеља мора бити увијек ту јер не смијемо дозволити да се понови оно што се овдје десило - рекао је Којић након полагања цвијећа и паљења свијећа у помен на страдале.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је данас да за злочин над војницима ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву нико није одговарао, а што је најтужније, мјесто страдања никада није обиљежено.

Ћосић је навео да је злочин у некадашњој Добровољачкој један од првих трагичних догађаја у ратном периоду од 1992. и 1995. године, када су страдали војници бивше ЈНА који су се у мирнодопској формацији повлачили из Сарајева, из друге војне области.

-Људи који су овдје нападнути били су на камионима, нису имали намјеру никога да нападну, нису представљали никакву пријетњу било коме. Бројна су мјеста страдања у цијелој БиХ која нису обиљежена -изјавио је Ћосић новинарима у Сарајеву.

Он је истакао да није добро да људи долазе у Сарајево да обиљеже мјесто страдања под полицијском пратњом и да су улице блокиране.

-Ако немамо нешто што подсјећа на вријеме у којем су људи страдали, бојим се да ћемо доћи до ситуације да ће сјећање на то изблиједити, а јако је опасно кад сјећање блиједи. То рађа неке нове лоше духове који опет могу довести до неких трагичних дешавања - рекао је Ћосић.

Он је навео да му је жао као човјеку који живи у Источном Сарајеву, а рођени је Сарајлија, што мора доћи у Сарајево под полицијском пратњом и што на данашњем обиљежавању нема градоначелника Сарајева, нити премијера Кантона Сарајево.

-Жртва је жртва, ма каква да је и мислим да ако желимо било шта добро у овој земљи, морамо да признамо жртве. Није проблем ни да их пребројавамо, али у сваком случају није добро да једно мјесто страдања нема своје обиљежје, јер ће по томе испасти да нико није страдао, да се ништа није десило. За овај злочин нико није одговарао - подсјетио је Ћосић.

Он је рекао да су данас у Сарајево дошли људи који су у тадашњем нападу у Добровољачкој улици рањени, на које је пуцано и који нису никога нападали.

-Не знам да ли постоји неки доказ да су људи из те мирнодопске формације, војници бивше армије заједничке државе, на неког пуцали, да су неког нападали. Мислим да је било договорено да се они повуку у мирнодопској размјени. Надам се да ће доћи вријеме када ћемо овдје моћи доћи сасвим нормално и да ће ово мјесто страдања бити обиљежено на адекватан начин, да знамо да је ту неко изгубио живот, како се то никад не би поновило - рекао је Ћосић.

Савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић изјавио је да велики број припадника полиције данас присутан, што изазива посебно ружан осјећај и да то није случај када се обиљежавају годишњице страдања на простору Републике Српске.

Он је нагласио да се мора стварати амбијент у коме ће се моћи нормално доћи на мјесто обиљежавања страдања, како у Добровољачкој, тако и на другим мјестима.

-Да тражимо сви заједно да одговарају сви они који су чинили злочине. У том правцу, ако желимо да живимо у овој заједничкој држави потребно је више искрености, повјерења и без одређених повлачења мимо сагласности Предсједништва БиХ гдје појединци иступају као слободни стријелци. Неће нас то водити ни у какво помирење него ће се још више заоштравати односи, а судбина је да живимо на овим просторима - рекао је Томић.

Члан делегације Народне скупштине Републике Српске Вукота Говедарица поручио је да се у Добровољачкој 1992. године десио злочин за који нико није одговарао, те изразио наду да ће правда једног дана ипак бити задовољена.

-И данас смо дошли да се сјетимо тог времена, свих тих људи који су овдје дали своју жртву. Дошли смо да не заборавимо тај догађај, али смо дошли са разумом да је боље стотину година преговарати, него један дан ратовати -рекао је Говедарица, који је одао почаст убијенима у Добровољачкој улици.

Говедарица је нагласио да посебан жал остаје због тога што су људи страдали, без обзира на то којој вјери и националности припадају, те чињенице да за овај злочин никада нико није одговарао.

-Да ли се још надати? Да, јер човјек јесте биће наде и он мора да се нада да ће правда једног дана, на једном мјесту, бити задовољена - рекао је Говедарица.

Он је, одговарајући на питање новинара, напоменуо да су у БиХ за ратни период одговарали Срби, који су, нажалост, платили највећу цијену.

-Немојте да искривљујемо ту слику, јер није добро. Није добро копати по свим тим стварима и сјећањима, али напросто дођу дани некада када то морамо да покажемо- поручио је Говедарица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.