БиХ све даље од Европске уније

Дарко Момић
БиХ све даље од Европске уније

Бањалука - Након што су Француска, Холандија и Данска упркос препорукама Европске комисије поручиле да нису за проширење Европске уније супротстављајући се започињању преговора о чланству са Сјеверном Македонијом и Албанијом, јасно је да је европски пут БиХ потпуно неизвјестан.

 

Потпредсједник СНСД-а Никола Шпирић оцијенио је јуче да ће БиХ завршити у ћорсокаку и слијепој улици која не води никуд, а посебно не на европски пут, уколико коначно не буде формирана власт и ако се не почне сама бавити својом судбином.

Шпирић је оцијенио да ни у Сјеверној Македонији, ни у Албанији проблем није био ни Годишњи национални план за НАТО, ни упитник Европске комисије, ни Реформска агенда, али да им је ипак спуштена рампа ЕУ.

- Каква је то порука нама у БиХ? То нам јасно говори да се окренемо једни другима, поштовању властитих договора и политичких споразума, а посебно изборне воље гласача о чијој се судбини и одлучује - рекао је Шпирић.

Он каже да је зато једини начин да се спаси БиХ да се у уторак, 20. августа, на сједници Предсједништва БиХ добије кандидат за предсједавајућег Савјета министара и да се крену рјешавати животна питања свих у БиХ.

- Уколико и ову шансу испустимо остаћемо таоци јалових политичких амбиција и пропалих квазидипломатских офанзива на шта све вријеме упозоравају српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и СНСД - поручио је Шпирић који је и члан Колегија Дома народа БиХ.

Професор међународних односа на бањалучком Факултету политичких наука Жељко Будимир објашњава да постоји разлика о питању даљег проширења ЕУ између, с једне стране великих чланица попут Њемачке и Француске и с друге стране бирократије у Бриселу.

- Земље кандидати у првој фази су морали да испуне пуне услове, у другој фази су већ могле проћи са много мање усвојених економских и других стандарда, а у трећој фази више није било потребно ништа. Због тога је проширење и стало, јер велике земље не желе више да прихватају мале земље док не испуне све услове, док бирократе из Брисела морају да говоре о потреби даљег проширења, јер им је то посао - каже Будимир.

Што се тиче услова за прикључење НАТО-у, он каже да је досадашња пракса била да је све оно што је било услов за НАТО представљало пролог за оно што је касније ишло према ЕУ.

- Мислим да ће европска бирократија инсистирати на томе да се сва та питања у вези са НАТО рјешавају у пакету са питањима интеграција у ЕУ и да неће престати притисци у вези са тим питањем. У сваком случају, вријеме је да политичари у БиХ преузму одговорност, а нарочито политичко Сарајево које не може да функционише без менторства, а које му у ствари служи само за притиске на друге - каже Будимир.

Десет година

Политиколог из Бањалуке Радомир Нешковић каже да када би ЕУ сада одобрили улазак БиХ, за окончање тог процеса треба најмање десет година.

- Нажалост, ми у процесу европских интеграција заостајемо чак и за Сјеверном Македонијом и Албанијом, али проширење је заустављено зато што Европа због “брегзита” мора да се позабави сама собом и да се реструктурише. Значи, прво мора да се види хоће ли Британија изаћи из ЕУ са уговором или без њега, па Европа мора да посложи коцкице и онда ће се, дакле можда тек догодине, отворити преговарачки процеси. У БиХ су блокирани сви процеси, па и европске интеграције, али одговорност за то не треба тражити у Бањалуци - каже Нешковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана