Берислав Кутле, директор Удружења банака БиХ: ЦББиХ зрела за промјене

Вељко Зељковић
Берислав Кутле, директор Удружења банака БиХ: ЦББиХ зрела за промјене

Давно је сазрело вријеме да се промијени монетарна политика БиХ, али и улога Централне банке БиХ, али тешко да ће до тога и доћи у неко догледно вријеме због непостојања политичке воље.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” директор Удружења банака БиХ Берислав Кутле осврћући се на недавни приједлог да буде промијењена досадашња монетарна политика ЦББиХ, односно да се направе одређене законске измјене које би омогућиле да она може куповати обвезнице и на домаћем, а не само иностраном тржишту, што би у коначници, према мишљењу аналитичара, омогућило ефикаснију борбу против инфлације у БиХ. 

- ЦББиХ од самог свог почетка има ту ограничену улогу дефинисану Уставом и Дејтонским споразумом. Наравно, ради се о каренси борду и везаности марке за евро, што се у садашњим условима показало као отежавајућа околност. Мислим да би требали ући у тај процес како бисмо нашим грађанима омогућили нормалан живот. Иако постоје приједлози да се то промијени, нисам сигуран да ћемо то дочекати у блиској будућности. Да би до тога дошло, потребно је мијењати и Устав БиХ, а за то нема политичке воље, а ни сагласности - каже Кутле.

ГЛАС: Како би сузбила инфлацију у еврозони ЕЦБ планира ново подизање каматних стопа и у септембру. Да ли наши грађани имају разлога за бригу?

КУТЛЕ: Да бисмо схватили све ово, треба да погледамо мало ширу слику. Подизање каматних стопа је посљедица инфлације, не узрок. То је, у ствари, један од стратегијских алата који ЕЦБ може употријебити како би сузбила инфлацију на прихватљив ниво од два одсто. Дај боже да до тога дође, јер ЕУ већ годинама штампа око 700 милијарди евра вез покрића. Али мора се сагледати још један дио те слике. Онај ко данас, рецимо, дигне неки кредит и паметно уложи тај новац, он ће за годину дана имати најмање за 10 одсто већу вриједност. Што се тиче потеза ЕЦБ-а, мислим да то неће у већој мјери утицати на раст каматних стопа и код нас. Пласман кредита током ове године растао је само три одсто, што је премало. Банке због тога не могу пуно повећавати своје камате, јер би то могло угрозити њихово пословање.

ГЛАС: Вриједност евра је већ мјесецима у константном паду у односу на долар. Како би се ово могло одразити на БиХ?

КУТЛЕ: То ће сигурно имати негативне и индиректне посљедице по БиХ. Евро константно губи на својој вриједности од избијања сукоба у Украјини. Америка је све ово закувала и ова ситуација највише одговара баш њима. Што рат дуже траје, то боље за њих, али не и за Европу. Они, једноставно, владају Европом и јасно је да ће због тога евро и даље падати, све док се не појави неки европски лидер који ће покушати то да промијени.

ГЛАС: Колика је тренутна инфлација у БиХ, да ли је потребно палити аларме?

КУТЛЕ: Постоје различите процјене колика је она тренутно. Када узмемо енергенте, то је 30 одсто, храна 40, а службена је око 11. Мислим да је она и већа. Инфлација ће и у наредном периоду много тога негативног донијети грађанима БиХ, јер тренд раста цијена и даље постоји, баш као и пад животног стандарда. Проблем је што раст примања не прати инфлацију.

ГЛАС: Који су трендови у нашем банкарском сектору, да ли је због кризе дошло до пада депозита или тражње за кредитима?

КУТЛЕ: Тражња за кредитима је већ у посљедњих неколико година на неком минималном нивоу, што онда доводи до тога да и привредни развој буде успорен. Не може се развијати без кредита и паметног инвестирања. Још један негативан тренд је у стагнацији банкарских депозита грађана, поготово орочених, на којима грађани тренутно немају готово никакву камату. То ће се морати промијенити.  

“Топљење” новца

ГЛАС: У овим смутним и неизвјесним временима у шта уложити новац како се његова вриједност не би “истопила”?

КУТЛЕ: Новац треба улагати у знање и образовање. То је једино што ће вам на крају сигурно донијети одређене бенефите. Наравно да је велики проблем како сачувати новац од “топљења”, јер ће инфлација вјероватно наставити да расте. То ће посебно осјетити они који имају новац орочен на штедњи, јер ће тај полог изгубити 10 одсто своје вриједности. И тако ће бити све док банке не подигну камате на штедњу на неки реални ниво, што не треба очекивати све док инфлација не почне падати. Они који имају нешто новца треба да добро размисле шта с њим да раде како се вриједност не би “истопила”. 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана