Звецкање оружјем – НАТО снаге иду на границу Русије

Дојче веле 07.01.2017 22:44

Фото: Звецкање оружјем – НАТО снаге иду на границу Русије

САД јачају трупе на истоку Европе, 900 теретних вагона, дугих 14 км и конвоји шлепера, наредних дана ће товар пребацивати преко Њемачке у Пољску - и даље.

Генерал мајор Бундесвера Јозеф Блоц то назива "логистички великом операцијом", пише "Дојче веле".

Тренутно у њемачком Бремерхавену, три теретна брода морнарице САД искрцавају оружје и опрему тенковске бригаде 4. америчке пјешадијске дивизије. Укупно 900 теретних вагона, који су заједно дуги 14 километара и бројни конвоји шлепера, наредних дана ће преко сјеверне Њемачке тај војни товар возити у Пољску.

Операција "Atlantic Resolve" је знак константног ангажмана САД за Европу у циљу стабилизације мира, наводи Тимоти Мегвајер, замјеник главног заповједника америчких копнених јединица у Европи, стационираних у Бремерхавену. Влада САД је протекле године најавила да ће трајно послати још једну борбену бригаду у Европу. Барак Обама жели прије свега Пољаке, Естонце, Летонце и Литванце да увјери да су САД војно на њиховој страни. Те земље то радо чују, јер сматрају да су угрожене због руске агресије у Украјини. Истовремено се, како се наводи у тим земљама, за вријеме изборне кампање од будућег предсједника САД Доналда Трампа између редова чула сумња у безусловну америчку савезничку вјерност.

Американци су дио једне веће стратегије НАТО. Од ове године НАТО намјерава да у Пољској и три балтичке земље стационира четири мултинационалне борбене јединице са око хиљаду војника у свакој - дакле укупно 4000. Та одлука је донесена прошлог љета на самиту НАТО у Варшави. И стационирање једног њемачког батаљона од око 500 војника у Литванији је дио стратегије повећања присутности НАТО на сјевероистоку Европе. Њемачки војници ће бити стационирани на једном уском копненом коридору (Сувалки) који са само 65 километара ваздушне линије повезује Пољску и Литванију и важи као Ахилова пета НАТО, у случају евентуалне одбране балтичких земаља.

Звецкање оружјем или...?

Политички сукоби око наоружавања НАТО на истоку Европе су током самита у Варшави достигли врхунац. Њемачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је тада говорио о "звецкању оружјем и ратним поклицима" и жестоко је критикован због става који је наводно пријатељски према Русији.

Премјештањем америчких трупа тај спор улази у нову фазу. Сабине Лезинг (Љевица) у Европском парламенту чак упозорава: "То војно постројавање би се могло видјети као конкретна припрема за рат и могло би изазвати контрареакције које нам се неће допасти."

Али и унутар Њемачке су ти амерички војни транспорти изазвали жестоке полемике. Док једни, попут социјалдемократског премијера покрајине Бранденбург, која се граничи с Пољском, истиче да тенкови на границама никоме неће помоћи, из редова Хршћанскодемократске уније (ЦДУ) могло се чути како се америчке војне радње спроводе регуларно у оквиру уговорних правила НАТО и на изразиту жељу Пољске.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтернберг је ту операцију прије неколико дана такође бранио као "дефанзивну" и образложио да се она спроводи како би се осигурао мир: "Налазимо се у ситуацији у којој се руска страна интензивно наоружава и показује спремном да употреби силу против свог сусједа Украјине. Ријеч је о ограниченој, мултинационалној присутности која би требало да покаже да смо јединствени и да се узајамно помажемо." Столтенберг је такође истакао да не сматра да ће се САД на челу са Трампом удаљити од европских савезника. Трамп му је, како је рекао Столтенберг, "казао како сматра да има обавезу према Сјеверноатлантском савезу. Осим тога, Конгрес САД је управо донио одлуку о томе да учетворостручи буџет за америчку војску у Европи. Стога сам сигуран да ће се САД придржавати својих обвеза." С друге стране, и Столтенберг жели дијалог са Русијом: "Застрашивање, одбрана и дијалог нису контрадикторне ствари."

У случају сукоба, Балтик не би могао да се одбрани

Међутим, једна друга, одлучујућа реченица Столтенберга би у источним чланицама НАТО могла да изазове љутњу. О наводној пријетњи коју Русија представља он је рекао: "Русија не представља непосредну опасност за неку чланицу НАТО." Истовремено је релативизовао обим пристуности НАТО садашњом акцијом: "Ради се неколико хиљада војника, у поређењу са дестинама хиљада руских војника".

И управо ти бројчани односи су проблем, према мишљењу војних стратега. Јер, уколико Русија буде хтјела, она би захваљујући војној надмоћи у региону Источне Европе могла без проблема да заузме три балтичке НАТО чланице. До тог закључка долазе западни одбрамбени политичари.

У једној анализи америчког труста мозгова РАНД (Весли Кларк, Егон Рамс) наводи се да би Русија копнену везну између Пољске и Балтика могла лако ставити под своју контролу. Пјешадија НАТО "не би могла ни да се повуче. Она би на лицу мјеста била уништена." У анализи РАНД-а се додаје да би у том случају једино преостала могућност поновног освајања Балтика, али би тако нешто завршило "катастрофом". За становнике балтичких земаља такве анализе нису нимало умирујуће.