Звецкање оружјем и напетост - почетак рата?

Рашомон због украјинске кризе се наставља. Тензије расту, а Запад и Русија оптужују једни друге за ескалацију кризе.

Чини се да у овој ситуацији Кијев једини покушава да смири ситуацију.

Предсједник Володимир Зеленски шаље поруке да “нема мјеста паници”, а шеф украјинског Савјета за националну безбједност Алексиј Данилов рекао је за Би-Би-Си да је утисак да се “руске инвазије више боје на Западу него у Украјини”.

У сриједу, 25. јануара, у Паризу би, послије две године, коначно требало да буде одржан састанак главних савјетника за “украјинску кризу” лидера четири земље - Француске, Њемачке, Русије и Украјине у тзв. Норманског формата Емануел Бон, Јенс Плотнер, Дмитриј Козак и Ондреј Јермак.

Министар спољних послова Дмитро Кулеба замјерио је неким западним амбасадама - САД, Велике Британије, Јапана, Аустралије - што су почеле да евакуишу дио дипломатског особља и њихове породице. Он каже да је непотребно стварати тензију и да “то иде само на руку Кремљу” јер додатно ствара ратну хистерију, а лоше утиче и на украјинску економију, посебно на стране инвестиције. Данилов, пак, каже да је Украјина од 2014. године у “ратном стању са Русијом”, након што је Москва анектирала Крим и изазвала рат на истоку Украјине у Донбасу.

“Чини се да је то вијест за Запад, али ми тако живимо већ осам година”, истиче Данилов и изражава задовољство што се “Украјина коначно нашла у фокусу Запада”. Али предсједник Савјета безбједности Украјине тврди да је први задатак Русије да стално дестабилизује Украјину и покушава да промјени власт. По његовом мишљењу, Русија то ради константно и “веома успјешно”.

Он даље истиче да су испоруке наоружања НАТО-а Украјини веома важна ставка у овој кризи. Руси и даље имају више од 100.000 војника на украјинској граници и не повлаче их, а у Белорусију испоручују опрему и нове трупе за вјежбе које ће тамо ускоро почети, 150 до 200 километара од Кијева, а руска флота има маневре на Балтичко море.

Истовремено, скоро цијела Црноморска флота је била у покрету, а руски бродови су ушли у Средоземно море. Према неким информацијама, на Далеком истоку су у покрету чак и руске трупе. У Кијеву поједини аналитичари кажу да Русија својом политиком “звецкања оружјем” гура Украјину у “загрљај НАТО-а” и да, како каже Гордеј Белов, ни САД ни Запад нису толико допринели жељи Украјине да уђе у НАТО као јесте.Русија је направила своју неразумну политику према Кијеву.

С друге стране, портпарол руског предсједника Владимира Путина Дмитриј Песков рекао је да “постоји велика вероватноћа да ће Украјина напасти Донбас”. Руски медији позивају се на једног од војних команданата тамошњих проруских снага Едуарда Басурина, који тврди да Украјинци довозе опрему и офанзивно наоружање дуж граница парадржавних формација Луганск и Доњецк.

По мишљењу многих аналитичара, Русија жели да изазове тзв. Сценарио Грузије како би имала повода да “притекне у помоћ” одметнутим украјинским провинцијама, чије становништво, да подсјетимо, Руси посљедњих мјесеци дијеле око милион руских држављанстава. 2008. године, непосредно прије Летњих олимпијских игара у Пекингу - зачудо, у истом граду ускоро почињу Зимске олимпијске игре - Грузија је интервенисала у забрањеној грузијској провинцији Јужној Осетији, на шта је реаговала Русија и замало заузела грузијски главни град Тбилиси.

На крају, Русија је признала независност фантомске проруске парадржавне творевине Јужне Осетије, али и друге творевине у Грузији - Абхазије. Иначе, ових дана је у Думу поднијет предлог да Русија призна независност двије одметнуте украјинске проруске сепаратистичке формације, Луганска и Доњецка. Занимљиво, руски медији јављају да је Пекинг одбио наводни захтијев Москве да “не предузме никакву војну акцију током Олимпијаде”. Иначе, Владимир Путин намјерава да оде на отварање Игара и састане се са Си Ђинпингом, а медији стално цитирају бројне кинеско-руске споразуме, од научно-техничких (свемирски програм) до војних, економских и политичких.

Прорежимски медији наводе да Запад не би требало толико да се “замјера Русији” и да води антируску политику, јер би Русија, с друге стране, могла да окупи све оне земље против којих Запад води своју политику, попут Ирана, Кине , Венецуела и Турска.ријечи познатог турског војног аналитичара Абдулаха Агара који је рекао да “САД изазивају Русију” и “гомилају трупе у источној Европи” како би “увукле Русију у рат у Украјини”.

Најтиражнији руски таблоид Московски комсомол каже да Путин “води политику признавања побуњеника” и да ће Русија “званично гарантовати њихову безбједност”. Истовремено, САД појачавају своје војно присуство у источној Европи, шаљући 8.500 нових војника, а московски лист РБК чак наводи да би САД ускоро могле да стационирају 50.000 нових војника у источној Европи.

Естонија је затражила да се нове снаге НАТО-а пошаљу на њену територију, а НАТО је послао ваздушне и поморске снаге у Литванију, Бугарску и Румунију. Данска је поставила своја четири ратна авиона у Литванији, а Шпанија, Француска и Холандија изразиле су спремност да пошаљу додатне војне снаге, прије свега поморске, у Бугарску и Румунију. Иначе, НАТО је најавио да ће у случају руске војне инвазије на Украјину повећати своје војно присуство у земљама тзв. Б9 – Бугарска, Румунија, Мађарска, Словачка, Чешка, Пољска, Литванија, Летонија и Естонија, док неутралне Шведска и Финска јачају везе са НАТО-ом и чак размишљају о чланству уколико се ситуација око Украјине заоштри.

Руски медији такође подижу ратну атмосферу, али оптужују НАТО да жели да “окупира Украјину” и тиме угрози безбједност Русије. Чеченски лидер Рамзан Кадиров најавио је да “Русија треба без одлагања да анектира Украјину”, али је Кремљ одговорио да је “Путин одговоран за руску политику и безбједност, а не он”. Међутим, изјаве Кадирова су свакако веома значајне, јер их је у руском пропагандном етру све више. Руски медији наводе да су односи Русије и Запада све затегнутији и да “долази време X – када ће нешто морати да се уради”.

Антизападна и антиукрајинска хистерија је на врхунцу у већини прорежимских медија, а многи аналитичари кажу да “Запад не оставља много маневарског простора” Русији и да ју је “гурнуо у ћошак” својом неразумном политиком. На телевизији се стално помиње “усмено обећање” Запада после распада СССР-а да неће ширити НАТО на исток, али и да је Запад “преварио Русију” и да више нема разлога да му вјерује.

Тензије око Украјине се већ одржавају у руској економији, а Московска берза биљежи стабилан пад од почетка године због кризе у Украјини, достижући више од 10 одсто. Народна банка мора да интервенише, обустави куповину девиза, да спријечи драстичнији пад рубље према долару и евру, а инфлација је већ достигла највиши ниво у посљедњих 15 година. Осим тога, Русија биљежи рекордан пораст заражених људи - скоро 68.000 дневно, а нешто мање од 700 умрлих дневно. До сада је заражено више од 11,2 милиона Руса, а око 238.000 је умрло од почетка пандемије. Нешто више од 30 одсто је вакцинисано, преноси Јутарњи лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.