Зрнић: Букти “вакцински рат”, ко су побједници, а ко поражени

БЕОГРАД - У позадини “вакцинског рата” је трговина ЕУ с Кином и Русијом, а обије велике земље ојачале су своје позиције у односу на бриселски блок земаља, каже консултанткиња за економску област Гордана Зрнић.

Крајем децембра 2020. године ЕУ је потписала споразум с Кином, на велико разочарење САД, што показује да се, упркос бројним манама које се приписују Кини, ЕУ не може одрећи сарадње са њом.

Пандемија изазвана корона вирусом изазвала је незапамћени поремећај, како глобалне привреде тако и трговине, будући да су и производња и потрошња доживјеле велики пад широм планете, објашњава Зрнићева у интервјуу за Магазин Бизнис.

Зрнићева, бивша директорка Представништва Привредне коморе Србије у Бриселу, каже да је пандемија изазвала и својеврсни “вакцински рат”, који у неким елементима подсјећа на подјеле у хладном рату 20. вијека.

На површину су избиле геополитичке подјеле, а антиковид вакцина је постала најтраженија роба на свјетском тржишту.

Производња вакцина, с једне стране, и способност њене набавке, с друге, као и њена дистрибуција, показује снагу и утицај земаља у свјетској арени. Али, у вакцини и лежи могућност да се опорави и настави свјетска економија и трговина.

Овако је Зрнићева одговорила на питање о томе колико је пандемија изазвана вирусом ковид-19 показала значај међународне трговине и значај токова робе и људи.

Објашњава ко су “побједници” а ко “поражени” у “вакцинском рату” који се, како каже, управо води на свјетској сцени, колико је Кина постала незаобилазан економски чинилац за Европу и свијет, али и упозорава на постулате Зеленог плана, за чију реализацију је постављен рок до 2030. године, што ће и Србија морати да поштује.

Говорећи о актуелном “вакцинском рату”, Зрнићева истиче да је, на глобалној сцени Америка, у брзој акцији започетој за вријеме Доналда Трампа, убризгала велику финансијску ињекцију у мултинационалне компаније које су производиле вакцину, да би послије почетних посртања почело масовно вакцинисање становништва.

“Најгоре је прошла Европска комисија, која је потценила могућност избијања вакцинског рата и није уложила довољно средстава у њену набавку. Поређења ради, амерички ''warp speed'' тежак је 10 милијарди долара, а ЕУ је за вакцину дала тек близу три милијарде евра. Европа је уговоре потписивала са закашњењима, и то ценкање обило јој се о главу. Не само да је мултинационална компанија АстраЗенека искористила рупе у уговорима и, уместо у ЕУ, испоручила вакцину најпре у УК, а недавно и у Јужну Кореју, него се сада слично понавља са вакцином компаније Џонсон & Џонсон”, рекла је Гордана Зрнић.

Она, такође, наводи да је резултат спори процес вакцинисања у земљама ЕУ у односу на друге велике блокове.

Америка очекује да ће до јуна ове године процес вакцинисања бити завршен, а тај процес ће у ЕУ бити окончан тек до краја октобра, додаје.

Упитана гдје је ЕУ направила грешке, каже:

“Показало се да је ЕК лоше водила политику набавке и да њена шефица, Урсула фон дер Лајен, није била дорасла овом великом проблему, због чега је посебно критикована у Немачкој. Та се критика протеже чак до њеног ментора, канцеларке Ангеле Меркел, која се, у крајњој линији, такође сматра одговорном. ЕК се брани тиме да се није могао дозволити хаос појединачном набавком, у којем би свака земља куповала сама за себе, али је чињеница да је резултат овог приступа и недовољне ефикасности, пад поверења грађана у бриселске институције, али и у своје властите владе”.

Другим ријечима, додаје Зрнићева, пандемија чини ЕУ у овом моменту и политички рањивом. ЕУ је изгубила свој “soft power” и теже јој је да наметне свој ауторитет у другим ситуацијама које сматра битним, као на примјер, да опорезује велике дигиталне дивове или да спроведе зелене трансформације, тзв Зеленог плана.

Вакцина је најтраженија роба, али она је сада постала и предуслов друге трговине, као и слободног протока људи, напомиње Зрнићева.

Када је ријеч о томе колико се у овом периоду пандемије показала зависност Европе од Кине, каже да се у “вакцинском рату”, који је великим дијелом и трговински, налазе и побједници и поражени.

Према њеним ријечима, чини се да је највећи побједник глобално Кина, која је низом акција на крилу пандемије, и у сијенци пандемије, појачала свој “soft power” на међународној сцени.

Прије свега је показала да може да заузда епидемију на свом тлу, а од најранијих дана снабдијевала је Европу заштитном опремом.

“У једном моменту, Европа је зависила од кинеске заштитне опреме. Релативно брзо развила је и вакцину, која се, јер је произведена на више од 150 година старој методи умртвљеног вируса, сматра сигурном. У томе су били успешнији од Русије, која је такође развила вакцину, али за разлику од Кине, није успела да у довољној мери вакцинише властито становништво. Ипак, показали су да имају тражену робу”.

Напомиње да је занимљиво како Кина и Русија настоје да уђу у ЕУ са својом траженом робом: вакцином, преко њима наклоњенијих земаља, као што су Мађарска, Словачка и друге.

“Србија и УК искочиле су као позитивни примери. УК зато јер је успела да осигура ране и довољне залихе, а Србија јер је успела да пронађе своју позицију. Обе земље су на спољном ободу ЕУ”, наводи Зрнић.

Сматра да ће Европа наставити проактивну улогу према Кини, упркос негодовању САД, чија одлука о забрани извоза чипова у Кину прети да угрози изградњу 5Г мреже која је, кроз уговоре већине земаља чланица ЕУ, повјерена Кини.

Упркос томе што се Кини замјера недостатак транспарентности, дискриминаторне нецаринске баријере и индустријске политике према страним компанијама, јаке интервенције владе у привреду које омогућавају доминантну позицију државних предузећа и недовољна заштита интелектуалне својине, ова земља ће и даље бити водећи трговински партнер и у наредном периоду, наводи Зрнићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.