Зеленском не вјерује скоро сваки други Украјинац

КИЈЕВ - Предсједнику Украјине Володимиру Зеленском вјерује 55 одсто грађана, што је пад у односу на мај када је повјерење износило 61 одсто, показало је истраживање које је данас објавио Кијевски међународни институт за социологију (КМИС).

Према резултатима анкете, 55 одсто испитаника има повјерење у украјинског предсједника, док му 40 одсто не вјерује, па биланс повјерења износи плус 15 процентних поена, преноси Укринформ.

У мају је Зеленском вјеровао 61 одсто грађана, а 34 одсто није, што је представљало биланс од плус 27 поена.

Аутори истраживања оцјењују да, упркос очекивањима појединих политичара, аналитичара и стручњака, није дошло до наглог пада повјерења након недавних кадровских одлука које су изазвале велику пажњу јавности.

Истовремено, они наводе да би утицај кадровских промјена и протеста могао да буде дјелимично потцијењен, јер је током јуна и прве половине јула могуће да је повјерење у предсједника привремено порасло, између осталог због успјешних напада на руску логистику.

Да је истраживање спроведено почетком јула, пад повјерења у односу на тај период вјероватно би био израженији.

Истраживачи додају да је смањење повјерења вјероватно дјелимично ублажено чињеницом да је Зеленски уважио дио захтјева демонстраната, као и успјешним састанцима са америчким предсједником Доналдом Трампом.

Напомињу да су Трампове изјаве којима је довео у питање успјех тих разговора услиједиле тек у завршним данима спровођења анкете.

Међу грађанима који вјерују Зеленском, њих 20 одсто наводи да му „у потпуности“ вјерује, док остали одговарају да му „углавном“ вјерују.

С друге стране, међу онима који немају повјерења, 19 одсто каже да му „уопште“ не вјерује, а 20 одсто да му „углавном“ не вјерује.

Истраживање КМИС-а објављено у мају показало је да већина Украјинаца сматра да је након завршетка рата потребно спровести обнову власти у земљи.

Анкета је спроведена од 20. јула до 3. августа методом телефонских интервјуа у свим регионима Украјине који су под контролом владе и обухватила је 974 пунољетна испитаника.

Према наводима истраживача, статистичка грешка узорка у редовним околностима не прелази 4,1 процентни поен за резултате око 50 одсто, док у условима рата, поред формалне статистичке грешке, постоји и одређено систематско одступање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.