Москва забринута због биолошких тестова у Украјини

18.30 Новак: Нада да ће мир бити постигнут наредне године

Мађарски предсједник Каталин Новак изразила је наду да ће мир у Украјини бити постигнут наредне године.
“Ова година била је година рата, нека наредна буде година мира. О томе сам говорила данас у Кијеву гдје сам отишла на позив предсједника Украјине заједно са премијерима Пољске, Белгије и Литваније”, рекла је Новакова.

Мађарска се од почетка руске специјалне војне операције у Украјини противи испорукама оружја Кијеву, обучавању украјинских војника у ЕУ и забрани испорука руског гаса и нафте у Европу.

Умјесто тога, Будимпешта се опредијелила за хуманитарну помоћ Украјини. 

17.00 Москва забринута због биолошких тестова у Украјини

Русија је забринута због тестирања инфективних агенаса под контролом САД на војном особљу и менталним болесницима у Украјини, рекао је данас генерал-потпуковник Игор Кирилов, начелник снага за радијацијску, хемијску и биолошку заштиту оружаних снага Русије.
“Посебну забринутост изазивају тестови заразних агенаса и токсичних супстанци, које контролише Министарство одбране САД, на украјинским војницима и ментално болесним особама, који су једна од најугроженијих категорија грађана”, рекао је Кирилов на брифингу за новинаре.

Он каже да амерички војно-биолошки програм изазива питања чак и међу најближим савезницима упркос чињеници да резолуција Савјета безбједности УН о међународној истрази о активностима САД у Украјини није добила потребан број гласова и организација није успјела да покрене истрагу.

“Током своје специјалне војне операције, Русија је открила да Пентагон спроводи војно-биолошке програме у Украјини кршећи Конвенцију о забрани развоја, производње и складиштења бактериолошког и токсичног оружја и о њиховом уништавању”, рекао је Кирилов.

Анализа докумената пронађених у украјинским биолабораторијама, каже Кирилов, показала је да су компоненте биолошког оружја развијене у непосредној близини руских граница.

У септембру је на иницијативу Русије одржан консултативни састанак држава потписница Конвенцију о забрани развоја, производње и складиштења бактериолошког и токсичног оружја и о њиховом уништавању

Москва је у октобру Савјету безбједности УН поставила питање кршења ове конвенције од Украјине и САД.

САД, Велика Британија и Француска гласале су против резолуције о међународној истрази овог случаја, док су Русија и Кина подржале документ. Друге земље, укључујући Индију, Мексико и Норвешку чланицу НАТО-а, нису гласале.

15.07 У размјени заробљеника ослобођено девет руских војника

Девет руских ратних заробљеника ослобођено је данас у оквиру договорене размене заробљеника са Украјином, јавиле су руске новинске агенције, позивајући се на информације из министарства одбране Руске Федерације.

"Као резултат преговора данас 26. новембра враћено је девет руских војника који су били у животној опасности у заточеништву под контролом кијевског режима", наводи се у саопштењу министарства, преноси Ројтерс.

13.37 Руска војска уништила украјинско складиште за системе Химарс

Руска војска је у Запорошкој области уништила украјинско складиште муниције за противваздушне ракетне системе "Химарс“, саопштило је Министарство одбране Русије.

Министарство наводи и да је у правцу Купјанска спријечен покушај украјинске војске да нападне насеље у самопроглашеној Луганској Народној Републици.

Како се наводи у саопштењу, том приликом ликвидирано је преко 30 украјинских војника, један оклопни аутомобил и три камионета.

Истовремено, у правцу Красног Лимана, украјинске снаге су безуспјешно покушале да нападну јединице руске војске, саопштило је министарство.

13.35 Белгијски премијер допутовао у Кијев
Белгијски премијер Александар Де Кро разговарао је данас у Кијеву са украјинским предсједником Владимиром Зеленским о војној помоћи и извозу житарица.

"Ми смо уз народ Украјине више него икада. Како се приближава хладна зима, Белгија је одобрила нову хуманитарну и војну помоћ", написао је белгијски премијер на друштвеним мрежама.

Зеленски је објавио видео-снимак састанка са Де Кроом, наводећи да је фокус разговора био на споразуму о извозу жита и пребацивању средстава и помоћи Украјини.

Белгијски министар одбране Лудивин Дедондер рекла је раније да је Влада одобрила нови пакет војне помоћи Украјини укључујући подводне дронове и мобилне лабораторије.

Белгија је до сада потрошила 76 милиона евра за оружје Украјини.
 

12.27 Лавров: Украјинци ће се ослободити од неонацистичких владара

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је, у документарцу емитованом данас, да Украјинци заслужују пријатељски однос са словенском браћом и да ће бити ослобођени од "неонацистичких владара".

Он је додао да је Европа дио оживљавања неонацизма широм свијета и да се то приказало у украјинској кризи.

"Претпостављам да је Европа део оживаљавања неонацизма. Тешко је донети другачији закључак. Француски предсједник Емануел Макрон недавно је упитао зашто би Украјина живјела по моделу који Русија намеће. Међутим, није питао зашто Руси који живе у Украјини треба да живе по моделу који су наметнули неонацисти. То су очигледни дупли стандарди. Ово је, без срама, дошло из уста човјека који жели да буде водећи политичар Европе. Нестварно", додао је Лавров.

Руски министар истиче да Европа игра у тандему са САД и да ЕУ нема скоро никакву независност јер је Вашингтон преузео контролу над Бриселом.

"Скоро да немате независне гласове у ЕУ. Макрон понекад покуша да унесе ''стратешку аутономију'' ЕУ. Нико им неће дати да створе било какву аутономију, још мање стратешку", нагласио је Лаворв.

Лавров је рекао да европски лидери охрабрују украјинске власти да истичу неонацистичке манифестације.

Он је навео је да председник Европског савета Шарл Мишел, председника Европске комисије Урсула фон дер Лајен, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг редовно говоре да се у Украјини бране европске вриједности, а Володимир Зеленски брани "слободу и демократију".

"По истом принципу, они су подржали, суштински, неонацистички пуч 2014. године, који је имао за циљ да укине све руско на украјинској територији. Уследили су бројни закони у којима се забрањује руско образовање, руски медији и култура. Данас, они подржавају слогане према којима Зеленски спроводи своју кампању и правила", рекао је Лавров.

12.16 Тимошенко: У Херсон стигла струја
У граду Херсону на југу Украјине, који је недавно ослобођен од руске окупације, поново је успостављено снабдијевање електричном енергијом, изјавио је данас саветник украјинског предсједника Кирило Тимошенко.

„Прво снабдијевамо струјом критичну градску инфраструктуру, а затим одмах домаћинства“, написао је Тимошенко на Телеграму, пренио је Ројтерс.

У Херсону није било струје, централног гријања и текуће воде када су украјинске снаге преузеле град 11. новембра након што се повукла руска војска.

Руске трупе заузеле су Херсон убрзо након напада на Украјину 24. фебруара и то је била једина регионална престоница коју су Руси успјели да заузму.
Украјински званичници кажу да руске снаге и даље гранатирају Херсон са друге стране реке Дњепар.

Начелник локалне управе рекао је да је у протеклих шест дана убијено 15, а рањено 35 људи у Херсону, пренела је британска агенција.

12.03 У Украјини се обнавља снабдијевање струјом и водом

Украјинске надлежне службе данас настоје да обнове снабдијевање струјом и водом након недавних руских војних удара који су изазвали велика оштећења на инфраструктурним објектима.

Украјински предсједник Володимир Зеленски изјавио је да шест милиона домаћинстава у тој земљи и даље нема струју, након великих руских ракетних напада ове седмице, пренио је АП.

Кијевска општинска администрација саопштила је јутрос да сви становници у Кијеву имају воду, али да је око 130.000 становника и даље без струје.

Градске власти у Кијеву су навеле да ће снабдијевање струјом, водом, као и гријање бити потпуно обновљено у року од 24 сата.

Истовремено у Украјини се обиљежава 90 година од почетка Холодомора или Велике глади, током које је умрло више од три милиона људи током две године док је совјетска влада под Јосифом Стаљином конфисковала залихе хране и житарица и депортовала многе Украјинце.

Њемачки канцелар Олаф Шолц је, поводом годишњице Холодомора, повукао паралелу са утицајем рата у Украјини, кључном извознику пољопривредних производа, на снабдијевање свјетских тржишта.

„Данас смо уједињени у изјави да се глад никада више не смије користити као оружје", рекао је Шолц у видео поруци.

Шолц је истакао да због тога свијет не смије да толерише ситуацију чији смо свједоци: највећу глобалну кризу у снабдијевању храном у посљедњих неколико година која је погодила милионе људи - од Авганистана до Мадагаскара, од Сахела до Рога Африке.

Шолц је рекао да брод Свјетског програма за храну тренутно испоручује украјинско жито Етиопији, а да је Њемачка издвојила још 10 милиона евра да помогне убрзању испорука житарица из Украјине.

Извоз из Украјине је настављен према договору уз посредовање УН, али је и даље далеко нижи од предратног нивоа, што је довело до раста цијена хране на свјетским тржиштима, пренијела је америчка агенција.

07.24 Украјина: Почела евакуација из Херсона

Из Херсона је кренуо воз за Хмељницки са првих 100 становника Херсона који су се одазвали позиву владе на евакуацију због проблема насталих услед оштећења инфраструктуре.

Међу њима је 26 дјеце, седам непокретних пацијената и шест особа са инвалидитетом, саопштило је украјинско Министарство за реинтеграцију, а преноси Укринформ.

По доласку у Хмељницки, сви евакуисани ће добити сертификате да су интерно расељена лицаа и државну финансијску помоћ.

Они ће имати бесплатан смјештај и добијаће хуманитарну помоћ.

Раније је начелник Херсонске регионалне државне управе Јарослав Јанушевич позвао на евакуацију грађана из Херсона у друге дијелове Украјине, због, како је навео, велике опасности од гранатирања руских снага и проблема до којих је дошло након оштећења инфраструктуре.

07.21 Зеленски: Шест милиона домаћинстава и даље без струје

Украјински предсједник Володимир Зеленски изјавио је да шест милиона домаћинстава у тој земљи и даље нема струју, након великих руских ракетних напада ове недеље.

"И синоћ су се наставиле рестрикције у бројним регионима, као и у Кијеву. Ипак, број погођених домаћинстава без струје је сада дупло мањи у односу на сриједу", рекао је Зеленски.

Милиони људи су и даље без струје, воде и грејања, како се зима појачава.

Зеленски је додао да су главни град и околни региони највише погођени нападима.

Рекао је да су бројни становници у Кијеву без струје преко 20 или 30 часова.

Он је истакао да су, после Кијева, највише погођени региони Одесе, Лавова и Винитсје и Дњепропетровска.

Зеленски је апеловао на грађане да што више користе апарате које штедљиво троше енергију.

"Уколико немате искључења струје, то не значи да је проблем завршен. Молим вас, уколико имате струју, то не значи да треба да палите неколико електричних уређаја ођедном. Морамо да прегурамо зиму коју ће сви памтити", поручио је Зеленски.

Премијер Украјине Денис Шмихал рекао је да, упркос нападима, скоро све кључне инфраструктуре у земљи су поново у функцији, укључујући и водовод, топлане, болнице и хитне службе.

"Међутим, обичан народ се суочава са планираним рестрикцијама у сваком дијелу Украјине", рекао је Шмихал.

07.14 Гроси: ИАЕА завршила безбједносну мисију у Чернобиљу

Једнонедјељна мисија стручњака за нуклеарну безбједност и безбједност у нуклеарној електрани у Чернобиљу је завршена, навео је генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси у саопштењу објављеном на сајту ИАЕА.

ИАЕА је завршила једнонедјељну експертску мисију за нуклеарну безбједност и безбједност у Чернобиљу, укључујући зону искључења која је постављена око нуклеарне електране након несреће 1986, наведено је у саопштењу.

Мисија ће помоћи да се отвори пут за надоградњу и побољшање нуклеарне безбједности електране, стоји у саопштењу.

Експерти ИАЕА су, такође, стекли боље разумијевање безбједносних потреба нуклеарне електране и пружили савете и смернице о праћењу радијације, наведено је у саопштењу.

На захтјев украјинске владе, ИАЕА ће у наредним седмицама распоредити експертске мисије у нуклеарне електране Ровенскаја, Хмелницкаја и Јужноукрајинскаја.

06.53 Зеленски критиковао Кличка због склоништа

Предсједник Украјине Володимир Зеленски критиковао је градоначелника Кијева Виталија Кличка због лоших резултата у функционисању склоништа успостављених како би се помогло грађанима који су остали без струје и гријања након руских напада.

Украјина је успоставила хиљаде такозваних "центара непобједивости" гдје људи могу да се угреју, дођу до воде, интернета и линкова за мобилне телефоне.

У вечерњем обраћању Зеленски је сугерисао да градоначелник Кијева Виталиј Кличко и његови званичници нису учинили довољно да помогну.

"Нажалост, локалне власти нису добро радиле у свим градовима. Конкретно, има много притужби у Кијеву... Благо речено, потребно је да се више ради", рекао је он и истакао да ниво услуга доступних у многим центрима у Кијеву није довољно добар.

"Обратите пажњу - житељима Кијева је потребна већа подршка... многи (од њих) су без струје 20 или чак 30 сати. Очекујемо квалитетан рад од кабинета градоначелника", нагласио је Зеленски.

Он је, такође, критиковао оне "који су лагали" у својим званичним извјештајима, али није изнио детаље.

До сада је успостављено више од 4.000 центара.

Примједбе које је упутио Зеленски су неуобичајене, с обзиром да је он настојао да његује слику националног јединства током рата и обично обасипао званичнике похвалама, навела је агенција.

Кличко, 51-годишњи бивши професионални боксер, изабран је за градоначелника Кијева 2014. године. Из његове канцеларије за сада није било реакција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.