Зеленски: Не бих обнављао нафтовод Дружба

КИЈЕ – Украјински предсједник Владимир Зеленски изјавио је данас да питање обнове нафтовода Дружба, оштећеног у руским нападима, има не само техничку већ и политичку димензију и да сматра да се не исплати поправљати оштећени нафтовод.

„Да будем искрен, не бих га обновио. То је мој став. Рекао сам ово лидерима Европе и онима који су ме звали у вези са овим питањем, као и руководству Европске уније. Јер ово је руска нафта. Постоје неки принципи који немају цијену. Руси нас убијају, а ми морамо да дамо нафту (мађарском премијеру Виктору) Орбану, јер без ове нафте он не може да побиједи на изборима. Стога је ово мој став“, нагласио је Зеленски на конференцији за новинаре у Кијеву, преноси Suspilne.

Према његовим ријечима, Украјина не блокира приступ објекту представницима Европске комисије, већ сматра да је довољна сопствена потврда чињеница о уништењу.

Поводом захтјева Мађарске и Словачке да ЕУ пошаље независне стручњаке да утврде стање нафтовода, Зеленски је нагласио да је Украјина независна држава и да пружа чињеничне информације о оштећењима на нафтоводу.

„Имамо независну државу, имамо нафтовод, Русија га је више пута уништавала, а било је и повријеђених након другог уништења нашег нафтовода, и када су хтјели да нас провјере, јасно смо рекли да је дошло до уништења. Не мислим да нам представници ЕУ не вјерују. Мислим да је наша ријеч довољна. Током година смо показали да смо прави партнери“, рекао је Зеленски.

Зеленски је навео да Украјина чека званичан захтјев Мађарске и земаља ЕУ у вези са приступом оштећеној инфраструктури нафтовода Дружба ради инспекције и подсјетио да ЕУ повезује финансијску помоћ Украјини и додјелу кредита од 90 милијарди евра са обнављањем нафтовода.

Генерални директор украјинске државне енергетске компаније Нафтогас, Сергеј Коречки, изјавио је на брифингу да ће бити потребно мјесец и по дана да се осигура технолошка способност нафтоводне инфраструктуре.

Паралелно с тим, додао је, Нафтогас припрема пројектно-прорачунску документацију, којом се израчунава потреба за рестаурацијом и изградњом алтернативног нафтовода.

Он је напоменуо да је кључна штета настала 27. јануара у подручју града Брoди, гдје је уништена главна црпна станица, као и да обнова инфраструктуре захтијева свеобухватан приступ.

„Ово је инфраструктура великих размјера: пумпне јединице, компресори, кабловске естакаде, контролне табле и електроника. Објекат захтијева свеобухватну рестаурацију. Посебно, мора бити опремљен резервоаром за пражњење који штити систем од прекомјерног притиска, спрјечавајући уништење цјевовода и еколошку катастрофу“, рекао је Коречки и подсјетио да је на путу ка европским интеграцијама питање екологије фундаментално.

Према његовим ријечима, у европским земљама припрема пројекта рестаурације трајала би три до шест мјесеци, само за пројекат.

„Овдје су радови у току“, рекао је Коречки и додао да је неопходно спрјечити еколошку катастрофу у Лавовској области током обнове нафтовода и узети у обзир пријетњу од Русије током радова на поправци.

Он је објаснио да је након руског напада Државна служба за ванредне ситуације Украјине учинила све што је могуће да спречи изливање нафте из нафтовода и наношење штете ријеци Стир и животној средини у окружењу.

Нафтовод Дружба један је од највећих система за транспорт руске нафте у Европу, а његово функционисање има значајан утицај на снабдијевање рафинерија у више земаља региона.

Снабдијевање преко јужног крака нафтовода Дружба, који иде преко територије Украјине, прекинуто је 27. јануара, након што је, према властима у Кијеву, руски напад оштетио инфраструктуру и изазвао пожар на једној пумпној станици.

Од тада је транспорт руске нафте ка рафинеријама у Мађарској и Словачкој обустављен док трају процјене штете и поправке, пренио је Интерфакс.

Премијери Мађарске и Словачке, Виктор Орбан и Роберт Фицо, оптужили су Кијев да намјерно одуговлачи обнову транспорта нафте преко Дружбе из политичких разлога, док Украјина тврди да су поправке технички сложене и да се изводе под сталном пријетњом нових напада.

Спор је додатно ескалирао када су Будимпешта и Братислава као одговор обуставиле дио енергетских испорука Украјини, укључујући дизел и ванредне испоруке електричне енергије, док је Мађарска запретила и блокадом нових санкција ЕУ против Русије док се транспорт нафте не обнови, преносе медији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.